46. i 47. dan

Nije da sinoć nisam imala vremena da se prijavim, već mi je bilo veoma loše, jer sam duboko potresena smrću Brisa Tatona.
Danas je u Beogradu Dan žalosti i reke ljudi su dolazile na Trg Republike sa svećama i cvećem da ovom nesrećnom čoveku odaju poslednju počast.
Bilo je veoma tužno i dirljivo, i bilo je mučno i odvratno.
Meni je zaista i pozlilo u jednom trenutku i gledala sam da se brže bolje vratim kući, a ne da se stropoštam negde usput.
Nekoliko sati sam imala probleme digestivnog trakta koji su se na sreću okončali.
A, onda sam rešila da pobegnem u svet kinematografije koji je za mene uvek lekovit i delotvoran.
Da, i gledala sam filmove na konačno kupljenom DVD playeru i za sada sam relativno zadovoljna - jedino što sam primetila je da je nekoliko puta zabrundao, da li dilatira glava čitača ili šta već.
Sita sam se isplakala gledajući ponovo 'Polja smrti' i 'Fridu'.
Uskoro će Sinemanija, pa ću i tu da pogledam nekoliko filmova sasvim sigurno.
Sinemanija me uvek raduje, jer mi je zbog nje Fest nekako bliži, a o Slobodnoj zoni i da ne pričam.
Tu (na Slobodnoj zoni) su uvek naslovi angažovanih dokumentaraca zbog kojih je vredno gušiti se iz dana u dan u sali DKC-a.
Da, i kompić je sređen do kraja, osim što mi sad ne radi FDD koji mi zapravo i ne treba.
Isti će da statira do daljnjeg, a njegova zamena istim može da usledi samo ukolio to bude potrebno L. prilikom arhiviranja muzejskih podataka i prebacivanja na neke savremene medije.
U ponedeljak 5. oktobra, gle simbolike tužne (9-godišnjice neoimperijalista na vlasti) stiže mi novi šporet i usisivač, konačno, jupiiiiii...