Juče sa jednim debljim razlogom nisam sela ispred kompa i nisam ništa napisala.Nije da mi komp nije bio dostupan.
Nije mi bio dostupan moj komp.
Razume se, ovakve misli ne pišem sa drugih lokacija.
A, pogotovo onih sa kojih bi mogao da se stekne kompletan uvid u mene.
To je poslednje što želim od nekoga ko bi mogao da me prepozna, bez obzira na nameru, a pogotovo ako namera nije dobra, jer ovde sam gola ja.
Ceo dan sam provela sa drugaricom i bilo nam je sjajno.
Celo veče, noć i naredni dan do pola sam provela sa bivšim mlađahnim dečkom.
I to je bio neverovatan splet okolnosti da se ponovo sretnemo, jer slučajnosti nema.
A razloga svakako ima, iako ja do sada to sebi nisam htela da priznam.
Pukle su me emocije (što nije ništa novo) skroz i razbila sam se što bi Jura rekao u tisuću komada.
Ali, iz tih komada sam se ponovo sastavila, zakrpljena, kao i uvek, a opet na neki drugi način potpunija i celovitija.
Da, ja hoću da volim i da budem voljena!
Da, na pogrešna vrata da kucam više nema smisla!
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.