178. dan

Za 10 minuta puštam Royal Philharmonic Orchestra - Symphonic Rock.
Uzimam u ruke jednu davno pročitanu školsku lektiru.
Proces od Franza Kafke. 
Ja se sada tako osećam.
Biće to zanimljiv muzički i literarni spoj.
Da li mogu da idu ruku pod ruku?
Ne znam, to ću tek da osetim.

177. dan

Kad voliš dokumentarce, ponekad moraš da budeš sprem(a)n/a i da ti pozli zbog sadržaja istih.
Meni je često znalo da pozli, ali uvek sam ostajala da gledam filma do kraja.
Tako je bilo i ovog puta.
Večeras je "zatvoren" Vikend francuskog dokumentarnog filma projekcijom filma (u 20:00 časova) Sonderkommando Auschwitz Birkenau
Ko ima stomak da se upusti u gledanje filma neka ga pogleda (znanje nemačkog jezika je neophodno).


Nema zastrašujućih scena u filmu, međutim priča je jeziva i ako samo pokušate da zamislite...
Bilo - ne ponovilo se više nikad!!!

174. dan - 176. dan

Nešto mi se grickalo, iako je krajnje vreme da se suzdržim od tih odvratnih navika.
Tako bar kaže "digitalni jezičak" na vagi za merenje telesne težine.
Ugojila sam se 4 kg od jesenas.
Nije to puno, a i nije primetno na moju visinu.
Ali ono što je evidentno je da postoji potencijalni faktor opuštanja koji mi kaže da imam vremena da skinem te kilograme.
Međutim, što veći višak to veća noćna mora, a o odlaganju da i ne govorim.
Istovremeno je potreban i duži vremenski period za nova "podešavanja".
'Alava, kao i obično, posegla sam za ostacima, ili ti otpacima oljuštenih bundevinih semenki koje mi stoje jedno mesec i po dana.
Prvo mi se učinilo da sam pojela dlaku.
Jedino se na dlake u hrani gadim.
To valjda i nije neobično, jer 'vaki traže dlaku u jajetu. ;-)
I u jajetu sam je pronašla, tek da se zna, živom i razbijenom.
Rondam ja dalje po papirnoj kesici i trpam u usta, ne gledam ni šta trpam.
Odjednom osetim nešto tvrdo, ko kad ugrizeš parče koske, kukuruza kokičara, ili ti krcne parče zuba ili nešto sl.
Odma' uvučem ruku u usta i izvadim "to nešto".
Pogledam, liči mi na plombu, al' i ne mora da bude, možda preterujem.
Onda mi sevne, pa ja nemam amalgamske plombe u ustima.
Jaoj, pao mi je mračni mrak na oči, pomislila sam sve i svašta, i momentalno ispljunula sve iz sebe.
Jebala te kupovina na meru tzv. “zdrave hrane”.
Hoćeš da prođeš jeftinije, pa eto ti ga sada.
Obećala sam sebi da neću više da kupujem kojekakva govna na meru. :-)

173. dan

Noćas sam sanjala jednu osobu koja je meni bila veoma draga nekada.
I u tom snu se stvari ne odvijaju baš povoljno po tu osobu.
Kažu ljudi da je u životu obično obrnuto od snova.
Da li je uvek tako!?
Pre 3.5 godine sam sanjala noćima jedan te isti san vrlo uznemirujući, opet vezan za jednu osobu.
I ja sam potražila tu osobu, da joj ispričam taj san.
Ispostavilo se da san nije bio suprotan od jave, tako da mene moji snovi ponekad uznemiruju.

172. dan

Kada biju nekoga na ulici, ti okreni glavu na drugu stranu, jer tako je lakše.
Kada te neko zamoli za pomoć, ti ga odbij, jer nemaš koristi od toga.
Kada ti beskućnik traži neki dinar, ti ga odjebi, jer on "zarađuje" više od tebe.
Kada te neko upita za mišljenje, ti gledaj da to iskoristiš i napadneš njegovu ličnost, a ne ideju.
Kada neargumentovano napadnu tvoju ličnost i tvoje ideje, ti ćuti, predaj se bez borbe i povuci se u mišju rupu, jer bolje je Nešto "progutati" nego zamerati se rogatima.
Kada se jednom zapitaš ko sam ja - znaćeš odgovor!
Ti si golo govno!

171. dan

Corporate scumbags
Dressed in grey suits
With black & white ideas
Are proposing "new deals"
You could ejaculate on them
But they'll still come undone
Self-sufficient and well taught monsters

170. dan

Čekao si da li ćeš me ikada sresti.
U ovom životu ili nekom drugom - čekaj me, čekaj!
Putem ćemo zajedno poći - nekada ili nikada.
Ne gubi nadu, ona ti ostaje - uvek zadnja.
Nadaj se ničemu u nečemu, da ćemo nekada...
Ono što bi mogli da smo hteli, uradili bi smo da smo znali...
Čekaj me, čekaj, ali ja neću doći.