Monday, 12 July 2010

333. dan

Nakon izlaska sa robije i klackanja trolejbusom poželela je da čuje škripu nepodmazanih klackalica i ljuljaški.
I ciku dečijeg smeha.
Sećanje na detinjstvo.
Nekad pomisliš da mesto/a bira/ju tebe, a ne ti njega/njih.
Sedneš na klupu i ispred tebe je drvo.
Ispred drveta, na žutoj metalnoj tabli ispisano crnim ćiriličnim slovima stoji naziv - Evropska bukva (l. Fagus silvatica) - "pod zaštitom je države".
U visini tvojih očiju rasprostiru se dve grane koje se prepliću i grle kao dve ruke, kao dva tela, nežno i večno.

3 comments:

  1. veoma lepo, retka :) te grane što se prepliću do u večnost izazivaju prelepu emociju: beskonačno nežno.
    asocira me na http://www.youtube.com/watch?v=0h-h-n2g3a4

    ReplyDelete
  2. Hvala ti Emo. "Beskonačno nežno" divno zvuči. A pesma, eh, te fine, tanane note i emocije. :-)

    ReplyDelete
  3. Simpatićno, zaista kao u ovoj pesmi!

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts with Thumbnails