Mislima pokušavam da oslikam stvari koje ne uspevam da shvatim.
Slike kao reči samo naviru.
Scena po scena, nematerijalizovani osvrti na stvarnost.
Ne postoji razlog zbog kojeg ne bih mogla, a da pre toga ne pokušam.
Šta?
Iskušavam reči kao kiselo-slatko voće koje liči na baršunaste kajsije i ima ukus gorkog šećera.
Jedan duboko ličan trenutak uhvaćen u zamku sećanja. Ne mogu mu/ti prići, a i neću... ali tu sam negde. Kažem da ga razumem, sa ukusom kiselo/slatko/gorko.
ReplyDeleteDa, i ti si negde bila u sličnim trenucima ili oni u tebi. :-)
ReplyDelete