Okay, jučerašnji dan se konačno sveo na moje pucanje koje je počelo na besplatnom koncertu tanga i salse na koji sam otišla sa S.Značio mi je razgovor sa njom veoma mnogo, jer od nje uvek čujem nešto što je dobronamerno, iskustveno i pametno.
Danas sam išla sa mlađahnim na putovanje vozom u Novi Sad.
Krenula sam sa apsolutno sjajnim namerama.
Međutim, tokom puta i boravka u Novom Sadu desilo se nekoliko stvari sa mnom.
Prvo, primetila sam da se potpuno isključujem, jer me ne zanima takoreći ništa od onoga što on priča.
Drugo, samim tim me odbija od sebe i ne želim nikakvo intimiziranje sa njim.
Treće, tu se završava fakat cela priča i meni ostaje samo da mu to i kažem.
Imala sam jednu sjajnu ideju, a to je da sam oboma kupila po jednu svesku u kojoj je svako imao zadatak da piše šta mu padne na pamet, a što ima veze sa ovim putem i šire od toga.
On je naškrabuljao gomilu budalaština u uvalio mi je natrag svesku kad smo došli u BG.
Meni su te budalaštine bile samo dodatni podsticaj da konačno pregorim da je on jedan najobičniji klinac kome će trebati još par decenija da odraste, a u međuvremenu ja nisam zainteresovana da se petljam sa njim.
Takođe, nedovoljno je reći da me ne zanima, jer sam primetila da mi je njegovo prisustvo čak i iritabilno i destimulativno.
Nemam više dilema, ostaje samo pitanje u kakvim ćemo odnosima da ostanemo, jer što se mene tiče nema razloga da se prekine taj kontakt.
Nadam se da neće mnogo da se drka (a mislim da nema razloga jer ga boli kurac za svakog osim za njega samog) i da će da mi da slike sa digitalnog fotoaparata koje sam napravila u Novom Sadu.
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.