65. dan - 68. dan

Prošlo je nekoliko dana od mog pisanija.

Razlozi su višestruki.

Tačno je da mi se nije pisalo.

Ali, i pao mi je OS (ponovo).

Kapiram da mi se ni sada ne piše, ali kapiram da i nema svrhe da pisanje prolongiram, jer će mi se možda još manje pisati.

Babina sahrana je bila malobrojna, i kao i svaka sahrana tužna.

Plakala sam, jer mi je u tim trenucima prolazilo kroz glavu da nas je sve manje - mislim u porodici, i da ja nju nikada nisam ni upoznala, jer ona to nije želela.

Povraćalo mi se od popa koji je držao opelo, jer uglavnom mi se uvek i bljuje na iste.

Pop je inače izgledao poput popa.
Dakle, ličio je na drumskog razbojnika.

I tako, jedan pop na opelu, a posle juri drugu tezgu. 
Onda se drugi pop pojavljuje i prati povorku do grobnog mesta.

Opelo na Centralnom groblju inače košta 7.500 dinara, a sve je pod čuvenom parolom "ako imate".

A, ako nemate, ne znam, onda valjda – duvate.

Zanimljivo je da su "baš slučajno" pogrešili jedno slovo u prezimenu moje babe na krstu, i gle, čudna mi čuda, predusretljivi predradnik grobara se našao da to ispravi na licu mesta za 1.000 dinara.

I još toliko košta da udeneš u džep onom grobo-kopaču, itd.

Mislim, nije lako ispratiti pokojnicu u ova današnja vremena.

Brzinski mi je proletelo tih nekoliko prethodnih dana.

Uglavnom, tek noćas sam se kobajagi naspavala, i to tokom noći, za promenu.

Počinje lagano da me opterećuje moj otac i sada mi valja da smislim kako ću njega da pokrenem.

Ono realno nisam ni ja u nekoj motivisanoj fazi, ali, potrudiću se.

Opet mi ide na kur nešto o čemu sam već pisala, a to su one prepiske putem maila.

Mislim, upecala sam se ponovo da pišem i opet ne dobijam odgovore.

Samim tim nisu mi uopšte jasni ljudi koji me recikliraju iz prošlosti.

Opet ista priča, hvalospevi, traktati, ma sranje.
Čemu sve to?

Ali, nije mi ni bitno da se udubljujem u sve to...

Ili ne želim da se udubljujem u totalne nonsense...