Tuesday, 6 October 2009

49. dan - 53. dan

Danas je na redu da se ispiše čitavih 35 rečenica, jer sam u laganom zaostatku.
I pre nego što se bacim na pisanija, napravila sam fotku koju inače uvek pravim kada moram.
To je ili pitanje više sile, ili pitanje moje lenjosti i tada vezujem više dana u jednu priču.
A možda vezujem i više priča u jednom danu.
To je ipak logičnija pretpostavka.
Dakle, nisam mogla da pišem jer me je ovaj drljavi kompić opet malo zekio.
Nahvalila sam se tu i tamo na prepuna usta kako mi je sad sve u full-u, i naravno, odmah je usledio bojkot.
Bojkot se sastojao u tome da nisam mogla da liftujem OS ni na snažne mišiće.
Titrao mi je ispred okica lepih samo sivi prazni ekran.
I, onda je usledilo čekanje od skoro 2.5 dana da dođe moj serviser i sredi ovu alu.
Neću ništa da kažem, dovoljno je što pišem, a to već govori kako stvari funkcionišu, za sada.
Malo me iritira što negde moram da zbrajam redove, no dobro.
A, sada moram da ishvalim Plato, bar u jednom njegovom delu.
Danas sam išla na papicu tamo.
I gle, čudna mi čuda, taj preskupi Plato se približio običnom smrtniku nudeći mu dnevni meni po ceni od 390 dinara.
Papila sam goveđu supicu sa rezancima, ražnjiće od belog pilećeg mesa sa ponekim parčetom paprike, tikvice i pečurke, mešanu salatu (kupus, zelena i krastavci), integralni pirinač sa medom i suvim grožđem (dosta perverzno, samo je nedostajalo malo ljutine) i sve to na kraju zaslađeno pudingom od vanile i čokolade sa sve šlagom na vrhu prelivenim topingom od čokolade.
Pa, kako da ne budem srećna kad sam napunila dupe sa ovako finim đakonijama?!
Uzgred, nisam bila solo, već sa mojim drugarom N.
N. je pretio da me udavi ko zmija žabu, ali mu ja to nisam dopustila.
I primetila sam da je danas bio belosvetski emiter negativne energije.
I to sam uspešno odbila od sebe i baš mi je drago zbog toga.
Obnovila sam kontakt sa jednom mojom bivšom koleginicom iz jedne firme u kojoj sam nekada radila.
Ona je na poziciji i u situaciji da ima kontakte, tako da ima nade da mi od nje usledi pomoć za zaposlenje, a prvi koraci su već više nego jasni.
Tačnije, već pripremam izmene u, kako bi drugovi Hrvati rekli, svom životopisu i pisamcetu što pride ide.
Nadam se da ću uspeti to tokom sutrašnjeg dana da uradim do kraja i da pošaljem jednoj gospojici u jednoj banci.
Ima tu još friških novosti.
Sinoć su na gomili stigli šporet i usisivač iz Tehnomanije.
Danas prepodne sam uveliko vijala ovlašćeni servis za priključenje šporeta.
I tu sam se provela kao što se obično i provedeš u Srbiji kada pokušaš da završiš i najbanalnjiji posao.
Vrtela sam more telefona i čak popila i šut kartu od jednog servisa, sve dok se nisam razgoropadila ko pravi nezadovoljni kupac i zvala Call centar.
Razume se, onda sam brzo uspostavila komunikaciju i postigla dogovor.
Ako bude po dogovoru, u četvrtak će moj novi šporet biti u f-ji.
Jupi-du-jupi-du, baš se radujem tome.
A, onda, ima da ga krstim tako što ću da skuvam prvi put na njemu nešto neobično.
Ali, rano mi je još da lovim zeca, dok ne postavim ražanj...

No comments:

Post a Comment

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts with Thumbnails