140. dan

Stojimo džiber i ja ispred menjačnice.
Džiber vadi, iz zadnjeg desnog džepa farmerki, 200 evrića, da ih pretopi u nacionalnu valutu, dok se intimno, bratski i prostim rečnikom zdravi sa vlasnikom menjačnice - pobrom.
Ja tebi Vojvodo, ti meni Serdare, a nastavak znate...
Kaže džiber: "Brate, š'a ću, juče sam promenio 300 evra i sve otišlo na hranu!" - s nevericom sležući ramenima.
Odjednom, džiber shvati da neko/nešto stoji pored njega, te poče da okreće robusnu glavu u mom pravcu.
Ja se pravim da ne vidim, jer mi je zlo.
A vidim, nego sam okrenula glavu u stranu, da mogu na miru da prevrćem očima, kad ništa pametnije ne mogu da uradim.