Monday, 23 November 2009

99. dan - 101. dan

Ima dana, kada sve ide nekim svojim tokom i sve je relativno stabilno i onda paf, ko grom iz vedra neba strefi te nešto totalno neočekivano.
Subotu sam provela vrlo dinamično.
Sa tatom sam posetila babin grob, i to je bila subota uoči 40 dana od njene smrti.
Nakon toga smo (mrtvi gladni) otišli u Stepin vajat (na početku Vojvode stepe) i ja sam jela belo meso u lepinji, a matori pljesku u lepinji.
Ono što je dobro je da kad god jedem negde napolju je da sa mnom jede još neko.
Ovoga puta to je bila jedna plašljiva kuca koja je strpljivo gledala i čekala da dobije da jede - pravila sam joj male sendviče i gurala joj u usta.
Tako smo nas dve podelile moj obrok i to je postao zajednički obrok.
Posle smo otišli na Buvljak na Novom Beogradu.
Svako je imao neku svoju listu prioriteta i oboje smo manje-više ispunili te liste.
Mene je naročito obradovalo to što sam pazarila novu WC dasku.
Do odlaska tamo, fantazirala sam kako ću da kupim WC dasku od polirezina, a to su one providne sa raznim ribicama i školjkicama.
Međutim, tamo sam saznala da su to kineske daske i da stalno pucaju šrafovi, pa te ubrzo zamena šrafova izađe skuplje od daske.
Tako sam se odlučila za domaćeg proizvođača i kupila dasku crvene boje od ABS plastike, sa sve garancijom od 5 godina.
Svratili smo i u Vero koji je u blizini, opet moj target, da kupim filtere za prečišćavanje vode, jer godinama unazad ne pijem vodu sa česme.
Konačno, nakon svih putešestvija, stigli smo kod mene kući i veče pretvorili u jedan muzički vremeplov, koristeći blagodeti, pre svega YouTube-a.
I sve je bilo super, ćale otišao kući, ja legla da spavam, sve sa nadom kako ću baš lepo da se naspavam i odmorim i narednog dana da odem kod moje drugarice na paterice sv. Aranđela.
Kad, oko 4 sata ujutru, probudim se u totalnoj agoniji, u goloj vodi, hoću da umrem koliko me boli želudac i koliko mi je muka.
I konačno, oko sat vremena kasnije, uspem da povratim nešto malo, i bude mi nešto bolje, tako da sam uspela da u polusnu provedem nekoliko narednih sati.
Naravno, taj dan sam provela u stomačnim tegobama, bolovima, gađenju na sve ukuse i mirise i nisam bila ni za šta i bila sam totalno iscrpljena.
Dobro je da ti stomačni gripovi najčešće prođu kao rukom odnešeni, tako da se već danas osećam sasvim solidno.
Doduše, još uvek jedem samo dvopeke, kuvani pirinač, kompot od jabuka i popijem po koji čaj od kamilice.

2 comments:

  1. ima mnogo vise od sedam recenica na dan

    ReplyDelete
  2. Logično, zato što obuhvata period od 3 dana.

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts with Thumbnails