Kad sam otišla na jedno meni poznato mesto, zatekla sam pokisle ljude.
To se promenilo od ranije, jer su pre bili nepokisli ili manje pokisli.
I enterijer je pomalo oronuo, kao i oni što bitišu u njemu.
Zadržala sam se kratko, tek toliko da završim ono zbog čega sam došla.
Kupila sam rukavice na ulici, ali nije bilo crvenih kakve sam htela.
Devojka je bila srećna što mi je prodala kožne rukavice koje nisu kožne.
Ja sam bila srećna što sam joj bila kupac za "sefte".
Poslala mi je jednu duboku misao, kao da sam joj učinila veliku uslugu - a nisam ili jesam?
Jedno mesto je bilo prepuno ljudi i tamo nije bilo praznog stola za mene.
Zato je tramvaj br. 2 bio poluprazan, pa sam ušla u njega i uputila se dalje.
Na drugom mestu, čekao me je sto, u uglu, sve mi je bilo na oku.
Tamo sam videla jednog čoveka koji je poznat široj javnosti.
Međutim, ono što do tada nisam znala je da je on "debelo" politički angažovan, iako nije iz tog sveta.
Rekla sam mu da ga gotivim, jer gotivim njegove stavove, a onda sam shvatila da ja ne znam ništa o njemu, osim onoga što je on želeo da javnost (sa)zna o njemu.
Wednesday, 10 February 2010
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.