Zašto je posao uopšte bitan?
Neki ljudi se određuju kroz svoje zanimanje.
Iskreno, mislim da je to tako jebena zabluda.
Neki ljudi se opet definišu kroz vrstu posla koji obavljaju.
I to je takođe zabluda.
Dobili ste više nego pristojan novac na lutriiji.
Pitanje je: „Da li biste ikada nakon tog saznanja otišli na posao da nadničite ili ne?“
Zašto ne?
Zašto da?
Zašto je većini ljudi nametnuto da su oni „korisni“ članovi društvene zajednice samo ako rintaju?
Zašto su oni koji ne rintaju beskorisni?
Šta je tu korisno uopšte?
Da, nisam vam rekla, ali počela sam ponovo da nadničim.
Zašto?
Jednostavno, treba mi novac za egzistenciju.
Istina je da zarada nije adekvatna cenama na pijaci, dažbinama i ličnim prohtevima.
No, solucija nije bilo u izobilju.
Vreme je prolazilo i šanse su se smanjivale.
Uzela sam vrapca, nisam čekala nepripitomljenog goluba.
Da li sam zaodovoljna?
Čime?
Poslom?
Ne tražim u poslu zadovoljstvo.
Kao što rekoh, ne rintam zato što to volim, već zato što živimo u monetarnoj ekonomiji.
Da, ja se razumem u tu priču.
Da li imam nešto od toga?
Ne, jer posao koji radim ne zahteva fakultetsko obrazovanje.
Da li imam ličnu satisfakciju?
Ne.
Osim kada izađem sa posla i radim ono što ja hoću.
Odavno više ne živim u „toplom“ bračnom „zlatnom“ kavezu.
To ima svoju cenu koštanja.
A ja sam oduvek bila spremna da je plaćam.
Ko nije, i dalje sedi u braku koji nije ni za kurac krasni.
Ali, to nije osuda, to je konstatacija.
Jer, nije lako biti sam/a.
Ali još teže je biti u besperspektivnoj zajednici.
Da li ste vi videli bračnu zajednicu koja (na duže staze) zrači pozitivno?
Ja nisam.
Nisam ni sebe videla u tome.
Sorry, nije podsticajno, ali je tako.
Jer ne treba brkati pojmove ljubavi i braka.
Brak je ugovor.
A da li i koliko dugo ćete voleti nekoga, to ne odlučuje „papir“, nego vaše srce.
No, uprkos tome brakovi „opstaju“.
Zašto?
Jer je tako lakše.
Jer nije jednostavno rekonstruisati sopstveni život od nule...
Не знам да ли си уморна, љута или бесна, али си ми некако горка у овом тексту... И шта год да си, у праву си. Нажалост.
ReplyDeletePosao može biti sjajna stvar ako ispunjava čoveka, tj. ako čovek ima potrebu da radi. Ako je nema,ili ako radi ono što ne želi, onda je, svakako sranje. Da dobijem na lutriji,pre bih nastavio sa obrazovanjem, nego sa radom, jebi ga.
ReplyDeleteA što se drugog pitanja tiče, poznajem srćne ljude koji su u braku i mislim da su zaista srećni, da se ne foliraju. Slažem se da je brak ugovor i nemam ništa protiv da zauvek živim u konkubinatu,jer parče papira ne znači ništa, nekada čak može delovati i destimulišuće činjenica da si od danas obavezan da budeš sa nekom osobom.Ipak, pošto verujem u ljubav, s papirom ili bez njega, mislim da je sreća u dvoje i te kako moguća.Na duže staze, naravno.
Kad sam počinjala da radim, posle izvesnog vremena, sa prvim znacima nezadovoljstva, jedna tada starija koleginica(koja za ceo svoj radni vek nije promenila firmu, posao,lokaciju rada...)mi je rekla sledeće: Nije velika stvar raditi posao koji voliš, nego voleti posao, koji radiš!
ReplyDeleteNisam imala komentar na tu istorijsku izjavu a nemam ga ni danas.
Što se tiče braka, mislim da je pravo pitanje ljubav. Da, moguće je na duge staze.
@ToMCee, nisam ništa od svega toga, zaista. Samo sam naslagala tok misli i to je to.
ReplyDelete@Kajzeru, ja mislim da je svaki posao sranje. Znači sve što ne radiš zato što to voliš i kada ti se radi, jer čak iako voliš nešto što radiš, rutina će te dovesti do toga da potražiš nešto drugo. Brak i ljubav ne treba mešati. Brak poždere esenciju ljubavi, ogoli je i ona pobegne, izmakne se, biva pobeđena svakodnevicom. Sada mislim da je za mene najbolji izbor da se "zabavljam" sa muškarcem do kraja svog života, što znači da ne živimo pod istim krovom.
@Amarilis, ni ja nemam komentar na sve te izjave opšteg tipa koje tretiraju predmet ljubavi prema poslu, odnosno voljenja onoga što radiš. Slažem se da je ljubav moguća na duge staze, ali i da je brak nusprodukt koji nije nužan, a možda čak ni potreban.
Da dobijem na lutriji, kupila bih neko imanje i sve što bih radila bilo bi vezano za njega. Čitala bih knjige, otvorila neku zanatsku radnju u Toskani da utolim glad za kreatvnošću. I sloboda svima.
ReplyDeleteNajgore od svega je što meni pare nisu nikakav motiv. Pa ne mogu da volim posao koji radim ako to nije onaj koji volim, tj.koji sam oduvek i volela.
Samu instituciju braka sve manje poštujem. Možda baš zato što sam okružena lošim primerima istog. U celoj toj priči najzanimljiviji deo je onaj oko prosidbe. Sve ostalo...
@Džidžo, sjajna ideja za udomljavanje lutrijskih para. :-) A što se tiče odnosa prema novcu, slažemo se. Osim prosidbe (na kolenima) i samo venčanje može da bude veoma lepo, a posle, paaaaa, i to je lutrija. ;-)
ReplyDelete