215. - 216. dan

Dok sam danas čitala već pomenuti neobični i za mnoge teško svarljiv komad Elfride Jelinek - Bolest ili moderne žene, meni je prišla jedna žena.
Nije moderna, ali nije ni nemoderna.
Obična žena kojoj je okačeno dvoje male dece oko vrata.
Rekla mi je da joj je teško i da niko neće da joj pomogne.
U stvari, shvatila je da to što su je majka i baba nagovarale da se uda, je donekle bilo profitabilno, ali za njih.
Taj njen muž koji ju je napumpao, bar kako kaže, drugi put neplanirano, je u stvari alkos.
I ona je to veoma pomirljivo primetila još kada su počeli da se "zabavljaju".
Ja ne znam da li i nekoga od vas iritira pojam "zabavljanja", jer gde je tu zabava?!?!
Međutim, njemu ne smeta to što je alkos.
Njemu ne smeta ni to što ima ženu i dvoje dece, jer on ih i ne primećuje.
On dođe polupijan kući, dolije se i legne da spava.
Kaže ona: "Dobro je, nije agresivan, povučen je kad popije."
Pare ne daje, stipsa je, žena se pravda za svaki dinar, on za sebe ne misli da je alkos i da ima problem, ne uključuje se u živote svojih bližnjih, jer šta tu ima novo?!?!?
Baš lepo, je l' da, i skoro ugodno za poželeti svojoj sestri, majci, prijateljici, bilo kojoj ženi?!