211. dan - 213. dan

Ima nečeg teškog i nečeg oslobađajućeg u jednom saznanju.
Sada imaš spoznaju da Apolona tvoje mladosti više nema.
I oduzimaš sebi taj precenjeni luksuz da se nadaš.
Ti, u stvari i nisi imala čemu da se nadaš.
Samo si možda želela da on bude ono što više nikad ne bi mogao da bude.
Jer, velika je vremenska distanca sa koje posmatraš događaje.
Nekada ste bili mladi, gotovo deca.
Ali od tada mnogo toga se izdešavalo.
Ti odavno nisi više onaj koga sam poznavala.
Ja tebe više i ne poznajem.
Ti si za mene stranac.
Za sebe znam da se suštinski nisam izmenila mnogo.
To što sam ja mislila da te još uvek volim je moj balast.
Ja sam te volela.
Ali te nisam prežalila.
I onda sam nastavila da volim tu iluziju.
I ti si ispao svinja prema meni, kao uostalom i većina muškaraca koji su prodefilovali kroz moj život.
Pa, zar baš ja da budem ta koja će da uzme svinju i da je stavi na pijedestal?
Ostale su reči koje nisam rekla.
Ostala sam ja koju nisi hteo.
Ali, i tome je morao doći kraj.