"Izvolite?"
"Da li ste raspoloženi da idete u Pozorište na Terazijama?"
"Ako je za DŽ da, ali ako se plaća ne bih!"
"Pa, plaća se, imate karticu, bla, bla, bla..."
"Hvala vam, ali ja ne volim predstave koje se tamo daju!"
"Dobro onda, Narodno, Atelje..."
"Slušajte, ja bih volela da kupim karticu od vas, ali mi zaista nije potrebna. Jednostavno, dolazim na drugi način do karata koji nije muvatorski, a opet mi daje popuste."
"Da, u redu, razumem. Samo još nešto da vas pitam. Prodajem uskršnje čestitke za decu iz Zvečanske, 100 dinara..."
"Žao mi je već sam kupila i nisam u mogućnosti da kupim svaki put kada dođem u grad."
"Svejedno, hvala vam što ste bili ljubazni prema meni i što ste me saslušali."
Ja sam za takve situacije na ulici,telefonske proaje i ove što idu ko sektaši od vrata do vrata smislio univerzalni odgovor koji uvek pali - JA SAM STUDENT. Kad to čuju,svi odmah - na levo krug!
ReplyDeletejel 202. ili 203.dan danas?
ReplyDelete