Sunday, 18 April 2010

247. dan

Juče sam krenula na Adu u šetnju, ali nisam stigla tamo gde sam krenula.
U trenutku kada sam shvatila da autobusa nema ni od korova, rešila sam da se zaputim peške preko Brankovog mosta, Ušća, do zemunskog keja.
To je trasa koja za mene ima snažno emotivno značenje.
Kraj oko hotela Jugoslavija je kraj u kome sam odrasla i za koji me vežu uglavnom lepe uspomene.
Ali, to odavno više nije kraj u kome sam ja provela svoje detinjistvo.
Sada je taj potez zapravo parada kiča, pretrpana narodom i splavovima koje nikako ne ljubim.
I zapravo ceo Beograd je jedna popalančena tvorevina i to nije grad u kome sam ja odrasla.

No comments:

Post a Comment

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts with Thumbnails