238. dan - 240. dan

Ja živim u krdu.
I nosim na jeziku glas.
Stoka je opasana lancima.
Za nju klanje je spas.
Stavi glavu ovde bliže.
Spusti se na kolena još niže.
I poliži mi, jer to ti je na dar.
Ne veruješ?
Onda ništa.
Žedan si?
A ne pije ti se moja voda?!
Gladan si?
Ne uzimaš ono što ti namećem?!
Ne smeješ se više.
Što ne pokušaš da se smeješ sebi?
Gnječi te savest?
Cedi ti se mozak?
Ili ti puca kurac za sve?!
U pehar sam sipala žuč.
Dođi da nazdravimo.
Pa nategni naiskap i do kraja!