Tuesday, 4 May 2010

256. dan - 264. dan

Taj narod se razvlačio po suncu kao ljigavi puž koji ostavlja za sobom slinave tragove.
Sline neparenih mužjaka su se slivale niz razjapljene vilice.
Od njihovih slina mogla je da se isplete paukova mreža.
U toj mreži pauci budno motre na potencijalne žrtve.
Vredno pletu geometrijski savršenu mrežu.
Međutim, mreža je krhka i prestanak baljenja bi joj pokidao niti.
Mlade vulgarne ženke su zmijolikim smokey eye pogledima pecale svoje pauke.
Moglo se postaviti pitanje da li su slučajne ili namerne bogomoljke.
Bogomoljka posle parenja jednostavno proždere svog mužjaka.
Istovremeno klitorisi ženki su slinili ispod suknjica zvanih domindžosi.
Za mladu ženku vrhunsko civilizacijsko dostignuće je bilo da izloži delove svog napupelog tela na ljudsku pijacu.
Mladice više nisu bile ljudska bića, one su se p(r)odavale u delovima.
I tako je svaki mužjak nalazio sebi deo koji mu najviše odgovara.
Danas je sve na prodaju.
A ljudi su najjeftiniji.
Klinke puše taksistima za jednu noćnu vožnju.
Klinke puše platiocu dopune za mobilni telefon.
Klinke imaju mozga koji ne može da izmeri ni apotekarska vaga.
Klinke danas više ližu kurac nego sladoled.
Klinci ne vade brata iz usta.
Klinci barataju oružjem bolje od pripadnika Legije stranaca.
Klinci loču ko smukovi radžu i rade se hemijama.
Klinci imaju nabildovane tricepse i prepeglane sive ćelije.
Oni imaju šeme i kombinacije.
Oni su cool i vrh brate.
Volim ja omladinu, ali je teško podnosim.
Teško podnosim i licemerje i laži.
Teško podnosim kvazi-kulturu vrhunskog samoobožavanja.
Pre neki dan je jedan sumanuti penzioner osujetio pljačku Poštanske štedionice.
Za čije babe zdravlje?
Odmah su ga medijski zloupotrebili, sa sve čalmom na glavi ispod koje se krije 12 kopči od ušivanja glave.
Ministar policije mu je munuo plaketu i zdravio se sa njim kao da mu je rod rođeni.
Sve za predizbornu kampanju.
Da je to moj otac pitala bih ga samo koji mu je kurac sve to trebalo.
Savesna delegacija Poštanske štedionce ga je posetila i donela mu korpu voća.
Baš su se isprsili, onako – pošteno piroćanski.
Ni kintu mu nisu dali.
Matori, matori mogao si da budeš 2 metra ispod zemlje.
Pa ti ponovo glumi Supermana u nekoj sličnoj akciji.
Pa šta, ko opljačka banku, banka tu lovu nadoknadi od osiguravajuće kuće.
Banka nikada nije na gubitku, ona uvek dobija.
A i osiguravajuća kuća uvek dobija.
Kao što i kockarnica uvek dobija.
Jedina razlika između osiguravajuće kuće i kockarnice je što kad tamo neko kroči - kod prve je neizvestan gubitak, a kod druge je neizvestan dobitak.
Sve ostalo je izvesno.
Dalje, da pomenem i kerušu Milu.
Jeste, istina je, u međuvremenu se pojavio subverzivni članak na sajtu NSPM-a koji postavlja pitanja o uzrocima i posledicama sakaćenja ove životinje.
Dakle, polazno pitanje je ko sve od sakaćenja životinje ima koristi?
Drugo, kako je moguće da baš aktivistkinja jebem li ga kog udruženja za zaštitu životinja pronađe psa?
Treće, da psu ili čoveku odsečete šape ili stopala, taj bi iskrvario do smrti, zar ne?
A priče o tome kako je sirota životinja tako preživela sedam dana, to ne pije vodu.
Četvrto, čini mi se da je sakaćenje stručno urađeno, što može da nas navede na pomisao da je to uradila stručna osoba, tj. veterinar?
Peto, da li to onda znači da mi imamo i kakav veterinarski lobi ili lobije koji se na ovaj način bore za svoju prevlast?
Šesto, pošto se sve (u krajnjoj liniji) vrti oko slave i novca, pitanje je da to nije kakva uvertira za izvlačenje para iz budžeta kroz različite organizacije i fondove koje će „dušebrižnici“ da osnuju ili možda već jesu, a mi to ne znamo?
Sedmo, sve njih bih ja obesila na Terazijama – za primer!
Osmo, da, verujem da je/su pojedin(a)c/ci spremni da učine ovakvo zlodelo zarad lične koristi.
Deveto, ako se nikada ne sazna ko stoji iza svega ovoga, smatraću da je to učinjeno pod punom podrškom vlasti sa bilo kog nivoa.
Deseto, žalosno je što će sada zlotvori sve „učiniti“ da životinja preživi, samo da bi imali prostora za (dvo)ličnu afirmaciju.
Jedanaesto, biću zadovoljna kada počinilac ili počinioci budu prošli isti „tretman“ kao Mila i kada budu shvatili da je „spasonosno“ rešenje za njih da im se ugrade veštačke proteze da bi mogli da hodaju.
Dvanesto, za nas je ipak Dušanov zakonik bio pravo rešenje.
Kada budete želeli da postanete kadaverski donor organa, pitajte se da li je moguće da se to desi pre vaše prirodne smrti.
U društvenom sistemu gde svako svačije lične podatke može da odruka, ne bi me čudilo da se neko nađe „nepozvan“ pre vremena na listi davalaca.
Jer ovo je Srbija!

7 comments:

  1. Jao, baš si onako, pošteno opalila.
    Odličan tekst, samo si postavila mnogo pitanja, a ja ću se potruditi da izbegnem dodavanje posta ispod tvog.
    - Današnji klinci su mahom nevaspitana bagra, koja misli da je obišla pola sveta,samo zato što ima gomilu Turaka prijatelja na Facebook-u. Ne znam gde su i šta rade roditelji, ali znam, da sam oko 14h uvek izbegavao da idem negde busom dok sam živeo u Beogradu, jer mi je bilo muka od njih.Previše puta sam poželeo da im izvučem uši.
    - Zanimljiv niz hipoteza u slučaju Mila. Ne bih bio iznenađen da iza svega toga stoji neka kapmanja. Samo, nisu morali biti toliko nestrpljivi, to bi se sigurno pre ili kasnije već desilo samo. E, da, a osim rana na nogama, kako je ker sedam dana preživeo bez vode? Vrlo zanimljivo.
    Odličan tekst, Zverčice.

    ReplyDelete
  2. Plete Zverka, pa oplete samo tako!
    Verovatno si u pravu za omladinu, ja izgleda imam puuuno sreće, pa su moji omladinci sa kojima radim totalno drugačiji.
    Što se tiče deke, nemam komentara, da li je čovek sišao s uma, pa da podmeće svoju glavu tek tako ....

    Surova ti je teorija za jadnu Milu, ali da ti kažem i meni je tu nešto od početka bilo čudno, samo si ti to sjajno formulisala.

    Zverka, oko sokolvo - sjajna analiza!

    ReplyDelete
  3. Au! Tebe nema nema, pa kad dođeš, vidimo da nisi džabe bila odsutna.

    Jbt stvarno kako se živuljka nije branila posle prve noge? Možda su je uspavali da bi "završili posao". Joooj bože pa kako to tako? Što su svi poludeli!?

    ReplyDelete
  4. Dragi moji, hvala vam na lucidnim komentarima. Da vam kažem da ne mislim da je sva omladina trash, ali sam za potrebe teksta, prilagodila trenutne "vizije". Za napaćenog psa ima previše nelogičnosti i previše slučajnosti da bi mi "popili" priču kao što nam je servirana. Da, bez hrane možeš, ali bez vode 7 dana?! I, da, moje mišljenje je da je taj "zahvat" mogao da bude izveden samo pod narkozom. Da ne širim dalje temu, dovoljno je odvratna i mučna. A što se tiče penzionera spasioca bančinih para, šta reći, to je čovek (boljih) vremena u kojima je solidarnost imala društvenu valorizaciju, ali i materijalnu nadoknadu.

    ReplyDelete
  5. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  6. Slušao sam na radiju intervju sa penzionerom - kaže: "drago mu je kad mu unuk od 14 godina kaže da se ponosi sa njim". To zamalo zatvara krug - još samo da u sve uklopimo i kerušu... Ako jednom penzioneru život toliko malo vredi da bi ga bez razmišljanja menjao za jednu plaketu i malo poštovanja, zašto je važna istina o jednom psu? Možda je ipak važnija istina o onom penzioneru i njegovom unuku? Ili je sve to jedna ista istina?

    ReplyDelete
  7. Sve je to "naša" istina. :-)

    ReplyDelete

Note: only a member of this blog may post a comment.

Related Posts with Thumbnails