245. - 246. dan

Prvo pročitajte moj u trenutku pisanja ovog posta - poslednji buzz (Ženskih top 10 "okidača").
To vam je suma sumarum ovog teksta.
Drugim rečima,  svega što vi kao žena potajno želite, ali se stidite to da priznate.
Je l' pokušavate da ga zamislite, a,a,a?
I sebe sa njim, mmmmmm?!

Dakle, dok vas on bode neobrijanom i neurednom bradom starom nekoliko dana, vi se presamićujete preko njegovih maljavih i znojavih grudi.
Romantično, je l' da?!?!?
Pošto je štreberski nastrojen, pročitao je tone i tone knjiga.
Zato je stekao trajne očne probleme u vidu visoke dioptrije, pa je polućorav i zato nosi naočare.
Jebiga, ne može i jare i pare da se dobiju - osim u reklamama za bankarske kredite. :-D
Nema veze, vi ste dobra žena i zato ćete da plačete i vi sa njim uz tužan film, ali od muke, jer morate da mu čitate sve titlove.
Proseda kosa je tako seksi, i ponekad vas u krevetu podseća na vašu pokojnu babu.
Sve se to da nadomestiti, jer on baršunastim glasom pevuši dok igra dodole prizivajući gol za svoj omiljeni fudbalski klub.
Pa kako onda da ne "otkinete" skroz?!

244. dan

Danas sam čitala od trivije do ekonomije, pa mi pripala muka (kao i uvek).
Na šta želim da vam skrenem pažnju?
Nije za zanemarivanje sledeći podatak: droga za silovanje
Trivijalno ili ne - ispovest u Cosmopolitan-u.
Dalje, svratite na moj Google Buzz - ponekad.. :-)
I još, ako baš morate (a morate jer nemate izbora) da kupujete u tajkunovom Maxiju, probajte italijansko crveno vino Il Serrone u tetrapaku (oko 120 din. je 1 l).
Kad sam već kod tajkuna da vam kažem da je i neki mix finih gricki (lešnik, grožđice, brazilski orah, lešnik, kikiriki...) na sniženju, a da paše, paše, probala ja sve to na gomili :-)

242. - 243. dan

Razgovori jednog ožalošćenog pogleda
Sve su topliji
I sve jefitniji
To majko nije otuđenje
Ja ga obilazim
Kao govno na stazi
Majke mi, vidim ga lepo
Neka mi napravi prolaz
Neka mi pročisti pogled
Da kafu na miru popijem
Da želju u soc ubodem
Ni da mi puniš paprike ti ne bih dala
Za priču ti nemaš materijala
Jebo te i Tito i svi redom od Vardara pa do Triglava

241. dan

Za dame i gospodu koji praktikuju da se pedikiraju - ima novosti.
Naime, nije više neophodno da testerišu i rondaju do krvi po vašim ogrubelim petama i prstima.
Postoje ribice koje se zovu Garra Rufa i koje slatko grickaju vašu mrtvu kožu.
Sad, kako one znaju kad je dosta i da li znaju, to mi nije jasno, a i treba pripaziti da vam ne uvale pirane. :-D
I da li peru te ribe ili se one prežderavaju pa povraćaju u nekoj "novoj" vodi ili svi trpaju kopita u istu vodu, bljak, to ne znam.
Kakav je osećaj, to najbolje mogu da opišu oni koji su probali - meni na prvi pogled deluje odvratno i podsećaju me na pijavice.
Za one koji žele da se upuste u ovaj hit biznis, našla sam ovu lokaciju.

238. dan - 240. dan

Ja živim u krdu.
I nosim na jeziku glas.
Stoka je opasana lancima.
Za nju klanje je spas.
Stavi glavu ovde bliže.
Spusti se na kolena još niže.
I poliži mi, jer to ti je na dar.
Ne veruješ?
Onda ništa.
Žedan si?
A ne pije ti se moja voda?!
Gladan si?
Ne uzimaš ono što ti namećem?!
Ne smeješ se više.
Što ne pokušaš da se smeješ sebi?
Gnječi te savest?
Cedi ti se mozak?
Ili ti puca kurac za sve?!
U pehar sam sipala žuč.
Dođi da nazdravimo.
Pa nategni naiskap i do kraja!

236. - 237. dan

Od oluje se sakri

I ne leti u duga nebesa

Ti nisi ptičja glava

Da sijaš na sunčevom repu

Ti nisi moja pesma

Da svetliš u mraku

Tebe ne zamišljam

Kao oreol nad glavom

Do tebe ne dopire

Poziv mog htenja

Tebe niko ne želi

U času tvoje praznine

Stalno mi se opireš

Kao da zalud (ni)je sve

231. dan - 235. dan

Došlo mi je jednog dana, onako, od tuge zasjaše oči moje...
Htedoh da te upitam gde si i zašto baš sada?
Što ne javi mi se ranije?
Da te se setim, pa da poletim.
Da te dočekam srcem svojim, a ne tuđin ruku da ti pruži i da veruješ u ono što ti nudi...
Šta li si ti čekala svo ovo vreme?
Zašto si patila?
Zašto nisi svratila makar na tren, tek tako, u prolazu da me pozdraviš?!
Čuje se topot vremena koje jezivo udara po duši i ne pita te kako ti je i šta se sada sa tobom zbiva.
A ja te još uvek volim.
Daj, dođi još jednom na ono naše mesto...
Na mesto što pod tvojim toplim prstima tinjaše tiho i leteše delovi srdaca naših kada si mi rekla: „Odlazim!“
Tada sam mislio, a danas znam, da je to još jedan od tvojih hirova koje običavala si da zadovoljiš u tuđim rukama.
Izjutra bi se ponovo meni vraćala sa beskrajnom tugom u očima i pitanjem: „Da li ćeš mi oprostiti?“
Ti dobro znaš koliko si puta jecala zbog toga i govorila da se to nikada više neće ponoviti.
A onda si narednog dana bivala ohola kraljica, pretvarajući me u slugu svojih potreba. Mislila si da ja to ne primećujem, jer ti nikada to nisam pokazao.
A ja sam te čekao, misleći da si još devojčica i da ti je potrebno vreme da postaneš žena.
Nisam te požurivao, jer sam osećao da bol koji sebi nanosiš, hoćeš da bude bol koji bi meni zadala.
Bolelo me je, draga moja, ali ne kao muškarca, već kao čoveka koji ti je sve oprostio.
Lebdeo je taj prokleti osećaj beznađa koji me je dovodio do ludila i bacao na sve strane ovih zidina.
Dugo sam te tražio i čekao, nadajući se tvojim suzama kada me vidiš kako kopnim bez tebe.
Nisi se više nikada vratila...
Danas si ti žena, nesrećno udata za čoveka koji te nikada neće razumeti.
Deca ti rastu kao biljke u saksijama.
Ljubavi, zalij ih mojim suzama, jer to je sve što sada imam da ti dam.
A što nisu naša, to bih ti uvek oprostio.
Samo mi se vrati da ti pružim ljubav od koje si pobegla.

*    *    *

Ja sam patetičan i jadan samom sebi.
Pa šta ima veze ako se ovo stvarno i desilo u mom životu.
Kažu da muškarci retko pišu ovako nešto.
Oni pišu o nekim „važnim“ i „velikim“ stvarima.
Meni je ljubav prema jednoj ženi bila važna i velika.
I baš zato nisam hteo da je „pustim“.
Mogao sam sve ovo da napišem u ženskom rodu...