231. dan - 235. dan

Došlo mi je jednog dana, onako, od tuge zasjaše oči moje...
Htedoh da te upitam gde si i zašto baš sada?
Što ne javi mi se ranije?
Da te se setim, pa da poletim.
Da te dočekam srcem svojim, a ne tuđin ruku da ti pruži i da veruješ u ono što ti nudi...
Šta li si ti čekala svo ovo vreme?
Zašto si patila?
Zašto nisi svratila makar na tren, tek tako, u prolazu da me pozdraviš?!
Čuje se topot vremena koje jezivo udara po duši i ne pita te kako ti je i šta se sada sa tobom zbiva.
A ja te još uvek volim.
Daj, dođi još jednom na ono naše mesto...
Na mesto što pod tvojim toplim prstima tinjaše tiho i leteše delovi srdaca naših kada si mi rekla: „Odlazim!“
Tada sam mislio, a danas znam, da je to još jedan od tvojih hirova koje običavala si da zadovoljiš u tuđim rukama.
Izjutra bi se ponovo meni vraćala sa beskrajnom tugom u očima i pitanjem: „Da li ćeš mi oprostiti?“
Ti dobro znaš koliko si puta jecala zbog toga i govorila da se to nikada više neće ponoviti.
A onda si narednog dana bivala ohola kraljica, pretvarajući me u slugu svojih potreba. Mislila si da ja to ne primećujem, jer ti nikada to nisam pokazao.
A ja sam te čekao, misleći da si još devojčica i da ti je potrebno vreme da postaneš žena.
Nisam te požurivao, jer sam osećao da bol koji sebi nanosiš, hoćeš da bude bol koji bi meni zadala.
Bolelo me je, draga moja, ali ne kao muškarca, već kao čoveka koji ti je sve oprostio.
Lebdeo je taj prokleti osećaj beznađa koji me je dovodio do ludila i bacao na sve strane ovih zidina.
Dugo sam te tražio i čekao, nadajući se tvojim suzama kada me vidiš kako kopnim bez tebe.
Nisi se više nikada vratila...
Danas si ti žena, nesrećno udata za čoveka koji te nikada neće razumeti.
Deca ti rastu kao biljke u saksijama.
Ljubavi, zalij ih mojim suzama, jer to je sve što sada imam da ti dam.
A što nisu naša, to bih ti uvek oprostio.
Samo mi se vrati da ti pružim ljubav od koje si pobegla.

*    *    *

Ja sam patetičan i jadan samom sebi.
Pa šta ima veze ako se ovo stvarno i desilo u mom životu.
Kažu da muškarci retko pišu ovako nešto.
Oni pišu o nekim „važnim“ i „velikim“ stvarima.
Meni je ljubav prema jednoj ženi bila važna i velika.
I baš zato nisam hteo da je „pustim“.
Mogao sam sve ovo da napišem u ženskom rodu...

228. dan - 230. dan

Pošto sam danas napravila širu turu koja je između ostalog uključivala i centar grada primetila sam ponešto.
Našla sam se u jednoj pekari na Slaviji gde se narod gurao kao da dele džabe zlatnike.

Narod je stoka i to se iznova i iznova potvrđuje kada ih čovek osmotri na gomili.
Ko me je terao da ulazim u pekaru i da glumim malog Mujicu?!
A dobro, bila sam gladna i htela sam da probam nešto novo, što do sada nisam imala prilike da probam.
Učinilo mi se da sam odabrala dobro mesto.
Međutim, nekako se izborim da dođem do pulta i ne jednom, nego 5 puta ja izustim, a neka budala me preseče.
Posle petog puta i mom strpljenju je došao kraj i ja sam obešenog nosa otišla u drugu pekaru.
Priznajem, pre toga sam opsovala.
Stvarno mi je muka kad pogledam koliko ljudi nemaju trunke kućnog vaspitanja, niti obzira i koliko je njihova gramzivost evidentna i u naizgled beznačajnim svakodnevnim situacijama.
A ja mislim da se baš na sitnicama ljudi raspoznaju kakvi stvarno jesu.
Ja nemam običaj da gledam izloge radnji ako ne nameravam nešto da kupim, a pošto su mi pale na pamet neke prolećne cipele, "okuražila" sam se da bacim pogled na praznoliku ponudu.
U stvari, ponuda je mainstream-ovana sa varijacijama na temu.
Prošla sam već solidan broj izloga.
U sred Kneza zinem pred izlogom.

Naime, videh cipele koje se najčešče sreću u niskobudžetnim pornićima, a to su ove sa raznim platformama, pa one šatro čizme sa otvorenim prstima, i sve na tu temu.
Visina štikle je kao što sam pomenula u ovom postu tj. veličine je prosečog penisa u erekciji.
Dakle, radi se o obući predefinisanoj za domino dame ili one koje će prevashodno da drže noge uvis ili pak u različitim pozama da dosegnu pogodnu koitalnu visinu.
I onda sam pukla od smeha, jer je pored mene stao mladić sa devojkom i prokomentarisao: "Sado-mazo, bog-te-mazo!"
To je jedan strana ponude, a druga strana su ultimativni bapski modeli i oni sa pačećim kljunom, što izazivaju trajne deformitete usled hroničnog nedostatka prostora za nožne prste.
Istina, takve cipele ne bi nosila ni moja pokojna baba, pa bi i njoj preostalo da se "natakne" na platforme.

Jehovini svedoci

Obično kad gvirnem u poštansko sanduče tamo me sačekaju računi za plaćanje.
Ne znam da li oni sve češće stižu ili su meni postali vremenom mrskiji? :-))
Danas pogledam u sanduče, kad ono Jehovini svedoci mi munuli letak.
Na prvoj stranici ili ti naslovnoj piše "da je Isus dao svoj život za čovečanstvo".
Logično, tu se odmah nameću pitanja "zašto je bilo neophodno da on to uradi i šta treba da radimo da bismo imali koristi od toga?"
Tako tamo piše i piše da me oni zovu da ja to saznam sutra, a na narednoj stranici piše i gde da dođem na kuru ispiranja mozga.
Takođe na naslovnoj stranici su ukomponovane fotografije nekih ljudi, različitih rasa i dobi koji se blaženo smeškaju, jerbo su "spoznali"- očigledno.
I na narednoj strani se nalaze šatro citati iz Biblije, ali netačni, odnosno onako kako su ih oni preformulisali.
Onda ispod piše da Jehovini svedoci obeležavaju godišnjicu Isusove smrti svake godine?!?!?
I naglasili su da osim što će to biti sutra, da će to biti nakon zalaska sunca?!?!?!
Dakle, potencijalni konzumenti ispiranja mozga će zajedno sa Jehovinim svedocima da razmotre značaj Isusove smrti.
Odnosno, to će sve biti upriličeno kroz biblijske odgovore.
Masnim slovima stoji da je to važan događaj.
Pa, normalno da je važan.
Važan je njima da na'vataju narod, iz-vanishu-ju im sive moždane ćelijice i dokopaju se novca i/ili kakvog imetka od naivnih!!!
Ja sam u svojoj ranoj mladosti imala posredno iskustvo, tj. drugaricu iz osnovne škole koju su zavrbovali Jehovini svedoci.
Ljudi moji, koje su to muke bile da se jedna mlada devojka prizove pameti i ponovo vrati k sebi i da prestane da veruje u ono što su joj sunuli u glavu.
To je bila bespoštedna borba i kao neposredan učesnik u toj borbi protiv njih, znam koji pakao je ona prošla.
Ako vam već nisu pozvonili na vrata, a verovatnije je da jesu, kada se to desi, ne otvarajte vrata, ignorišite.
Ako se zajebete i otvorite, počeće blagoglagoljivo da vam se čepe i da vam kenjaju o smislu života i onda je jedini lek (koji je nekulturan i efikasan) da im tresnete vrata ispred nosa.
Zapamtite, oni ne prezaju ni od čega, podmukli su, uporni i krajnje maliciozni, te čuvajte svoju decu i edukujte ih na vreme.

222. dan - 224. dan

Muškarci.
Nema veze kada nisu tvoji.
A ja već odletela u plural, ha.
Opet rešavaš njihove probleme.
I lepo je kada imaju poverenja u tebe.
Pa ti kolo-kolo-naokolo, na kraju tresnu uzrok.
A krenu od posledice.
I obično neće da pričaju.
Jer koji to muški pa priča o osećanjima.
To su samo ženske fantazije o idealnom.
Spomenuh da takav ne postoji.
Čak iako smo mi idealne. ;-)))))))
Naime, da se pretpostaviti šta je problem.
Ili ne?
Da se onda makar naslutiti.
To je ono kada kažu: "Znaću da li je to to, kada probam seks sa drugom ženom."
O, da li ćeš znati?
Ili ćeš samo da se utešiš.
On je zakazao i šta sad?
Ništa, više sreće u sledećem izvlačenju.
Izvlačenje podrazumeva kontaktiranje sopstvene podsvesti.

219. dan - 221. dan

Šta si zapustila?
Sve.
I sebe, i kuću, i obaveze.
I ništa te ne zanima.
To niko neće uraditi mesto tebe.
So?
Don't dig your own grave!
There're a lot of X who will do it gladly for you.
So?
Make your own stupid plans.
Follow yourself.
Although, it's such a waste.
What isn't?
Who are you talking to?
To yourself?
Although, it's not amusing anymore.
"...Ustani i kreni
Stražari su otrovani, konji su spremni
Ustani i kreni
Magla se digla, vani zora rumeni
Oko tebe diše treći svijet..."

217. - 218. dan

Preselim se na čas u Google Reader iz maila, kad tamo piše: "All items (1000+)".
A nisam bila tamo nekih 7 dana.
Prvo što mi je palo na pamet, da je to besmisleno.
Ne pada mi na pamet da čitam sve to.
Drugo, ako mi već ne pada na pamet da to činim, onda treba i da eliminišem viškove, zar ne?
Jer, već neko vreme na neke adrese reagujem tako što kliknem na: "Mark all as read".
To je baš tupadžijski.
I evo me sada kako sedim i blejim ko tele u šarena vrata.
Ne bih ja da se odreknem vesti.
Ali kad jedna (i to vrlo dobra) lokacija vuče 1/3 svih ovih feedova, e onda je to već problem.
To znači da mi samo oni napune Reader sa 50 vesti dnevno.
Ako se nečega ne odreknem, u najboljem, ostaje mi da čitam samo naslove.
Prebrzo se množe, a i šta će mi takva bespotrebna hrpa informacija.
I to uglavnom trovačkih.
Pa šta ako još uvek nisam ništa odlučila. :-P
Ne znam od koje adrese da se rastanem, teško mi bre.

215. - 216. dan

Dok sam danas čitala već pomenuti neobični i za mnoge teško svarljiv komad Elfride Jelinek - Bolest ili moderne žene, meni je prišla jedna žena.
Nije moderna, ali nije ni nemoderna.
Obična žena kojoj je okačeno dvoje male dece oko vrata.
Rekla mi je da joj je teško i da niko neće da joj pomogne.
U stvari, shvatila je da to što su je majka i baba nagovarale da se uda, je donekle bilo profitabilno, ali za njih.
Taj njen muž koji ju je napumpao, bar kako kaže, drugi put neplanirano, je u stvari alkos.
I ona je to veoma pomirljivo primetila još kada su počeli da se "zabavljaju".
Ja ne znam da li i nekoga od vas iritira pojam "zabavljanja", jer gde je tu zabava?!?!
Međutim, njemu ne smeta to što je alkos.
Njemu ne smeta ni to što ima ženu i dvoje dece, jer on ih i ne primećuje.
On dođe polupijan kući, dolije se i legne da spava.
Kaže ona: "Dobro je, nije agresivan, povučen je kad popije."
Pare ne daje, stipsa je, žena se pravda za svaki dinar, on za sebe ne misli da je alkos i da ima problem, ne uključuje se u živote svojih bližnjih, jer šta tu ima novo?!?!?
Baš lepo, je l' da, i skoro ugodno za poželeti svojoj sestri, majci, prijateljici, bilo kojoj ženi?!