85. dan - 87. dan

Ono, onomad pre neki dan kada sam bila kod mog drugara, mezimo mi tako i pričamo.
I dotakli se nepresušne ovozemaljske teme, žensko-muških odnosa.
Ja još s vrata krenula u zajebantsku ofanzivu, po sistemu, e, bre nisi još ni sto postavio, a ja ne jedem 3 dana ko svaki/a pristoj(a)n/a kulov/ka, kad dolazi u goste, i sve u tom fazonu.
I tako, mic po mic, počne on da iznosi svoje opservacije.
Kaže: "Zar nije normalno da žena sačeka muškarca koji rinta ceo dan sa nečim skuvanim?"
I dalje: "Kakve ja sve žene srećem, zarozane domaćice koje ne znaju ni jaje da ispeku!"
I još dalje: "Ja tako nešto nikada ne bih trpeo!"
I tako dalje.
Meni je sve to smešno i ne shvatam više ništa ozbiljno.
A, kapiram, da valjda treba da se upecam na tu žvaku.
Kažem mu ja: "Pa, zato i jesi sam!"
I dodam: "Eto, vidiš koliko si ti samo u pravu, pa mene su valjda moji bivši muževi najurili zbog toga!" -  i smejem se.
Na to će on: "Stvarno?"
Na to ću ja: "A, šta ti misliš?"
I hvalim ja svu tu hranu iz sve snage, a spremila ju je njegova strina.
I ponudi mi on svinjsko pečenje, ljubazno se zahvalih i rekoh: "Samo da se strina ne naljuti na mene što to neću da jedem!" - a strinu i ne poznajem nikako drugačije osim iz priče.
Kaže: "Evo, sad ću da zovem strinu, pa da je pitam!"
"Super!" - kažem i dodam: "E, a kako ćeš da me predstaviš strini kada bude počela da ti postavlja pitanja ko sam ti ja?"
On me gleda i kaže: "Ma, zezao sam se, neću da zovem!"
"Okay!" kažem.
"Nego beše idealna prilika da te podsetim da si oduvek imao problem sa sobom u vezi definisanja mene u korelaciji sa tvojom familijom, pa te nešto uvek bio blam da kažeš da postojim!" :-D

84. dan

Pozavršavala sam sve svoje domaće zadatke za danas i mnogo se radujem što sam priključila novi štampač.

Inače, unazad nekoliko godina kupujem štampač i uvek je bilo nešto preče, bitnije i hitnije da se pazari.

Sada mogu da odštampam sve ono u šta inače blenem u monitor, dok moje oči ne počnu da se bune.

Ujedno, zgodan je trenutak da razmislim o sledećoj sitnici koja će da mi ulepša sto, a u tom smislu na listi prioriteta se nalaze lava lampe koje mi se mnogo sviđaju.

Interesantno je da je radni prostor kompanije Google zakićen ovim detaljem, kao i mnogim drugim neobičnim stvarima za pojam srpskog poslovanja.

Ovde se nalazi clip posvećen pravljenju lava lampi na jednostavan način, za one koji su skloni tome - naravno, ovo je primitivna varijanta i ima ograničen rok trajanja.

Za one druge, koji žele da kupe ovaj proizvod, to mogu da urade ili kod Gadgets 'n' Toys ili preko firme Gamebox.

83. dan

I tako, kupim ja danas štampač, konnnnnaaaaaaačččččččnooooo.

Naoštrim se da ga povežem, instaliram drivere, istestiram, kad ono imam šta da vidim.

Prodali mi u prodavnici neodgovarajući USB kabl (naravno da proizvođač ne isporučuje isti u paketu sa proizvodom, osim strujnog - što bi se oni zamarali sa tim?!?!), jer blage veze nemaju koji kabl kom štampaču odgovara.

Proizvođač ima za cilj da te trajno "veže" daljim prodajama svojih originalnih tonera i svog papira koji je naravno "najbolji" za taj štampač.

Razume se, i najskuplji.

Eto meni zanimacije za sutra, nadam se, sa ispravnim kablom u rukama.

A i idem po već famoznu "malu četku" koja me čeka u Tehnomaniji, pa ću usput da kupim i digitalnu vagu za merenje telesne težine, jer je dosadašnja odslužila svoj radni vek i otišla u penziju.

82. dan

Malopre sam bila vrednica, malo pospremila ovaj moj brlog. ;-)
Mačke su konačno stigle na pojilo i rekla bih da su više nego zadovoljne današnjom prekomernom porcijom.
Iako ne nameravam da ih pojedem, ko što mi uostalom i ne priliči, jer nemam kose oči, biće prilično ugojene do Božića.
Sad mi valja da udarim po make-upovanju i tako to, jer kasnije palim kod mog drugara da izjedemo hranu od slave, da lupetamo gluposti i da se smejemo.
I još nešto što me je obradovalo je da sam danas uspela da nađem štampalicu HP P1006.
Rezervisala sam je telefonom na svoje ime i nadam se da neće da me ispale i da je utope nekom drugom sutra do podneva.
Inače, moje uterivanje Garantnog lista i "male četke" od Tehnomanije je takođe uspelo, jer samo tako umem da sednem ljudima na kičmu, da oni na kraju shvate da moraju da urade svoj posao.

81. dan

Boli me lakat desne ruke.
Zapravo, zviznula sam lakat o vrata, tačnije o ragastov vrata od male sobe.
I to sada kao znači da će neko da mi dođe u goste.
Zanima me ko bi bio tako lud i blesav da se po ovom gadnom i hladnom vremenu zaputi meni u pohode.
Mene muči i to što je pun mesec.
Volim pun mesec i imam prevozno sredstvo u garaži = brezova metla.
Jedino me indisponira blaga insomnia, dok punački mesec obasjava moj jastuk.

80. dan

Danas sam čačkala po netu templatese razne za najverovatnije novi blog o Forexu.

Negde još čuči ta ideja i lagano se razvija.

Prvo, svesna sam da je to obiman posao i da je time consuming.

S druge strane, zanima me, a moguće je da će zanimati i druge ljude.

Takođe, mislim da ne treba dugo da čekam sa "krštenjem" bloga, jer ima dosta blogova stranjskih na tu temu, pa mi je izbor domena pomalo sužen.

U stvari, izgledam pomalo smešno i ličim na Buridanovog magarca između 2 plasta sena. ;-P

Meni je bitno da blog bude funkcionalan - dakle neki upgradeovan template u odnosu na ove postojeće, i ubih se tražeći, a istovremeno nisam ni počela da pišem o Forexu; biće da će te radnje teći sinhrono. ;-)

78. i 79. dan

Definitivno sam otkačila Sinemaniju ove godine, tj. odustala od odlaska na nju. 

Radujem se što tek što nije počela ovogodišnja Slobodna zona.

Ima dosta kvalitetnih filmova da se pogleda.

Novost je što se ove godine filmovi prikazuju na 2 lokacije.

Istovremeno i u KCB-u i u bioskopu Balkan.

Karta je nešto skuplja nego prošle godine i iznosi 200 dinara, tj. približava se komercijalnoj ceni.

Prodaja ulaznica počinje u utorak 3. novembra.

Ja obično sednem, kao sada, pregledam program festivala, napravim širi, pa uži izbor, od oko 5 filmova, i to je to.

Kupim karte čim ih puste u prodaju, jer je relativno mali broj mesta u ovim salama, pa se karte brzo prodaju.

Inače, treba imati na umu jedan tehnički detalj, a to je da u sali KCB-a ume da bude prilično hladno, tako da se treba slojevito obući.

Ovo je brzinski pregled uz jutarnju kafu, a sutra ću već da napravim taj neki uži izbor.
Za sve koje interesuju angažovani dokumentarci, ovo je jedinstvena prilika koju ne treba propustiti iz najmanje 2 razloga.
1. Karte su relativno jeftine.
2. Filmove je nemoguće pogledati bilo gde nakon ovog festivala.