35. dan

O-ho-ho, pa ovo je broj mojih sadašnjih godina, iako sam već bliža onoj narednoj cifri. LOL

Izbacila sam neki silni tovar maločas iz svoje glave, pa, eto, bi mi lakše, bar na tren.

Danas se završila n-ta repriza serije Sex and the City na B92, buaaaaaaaaaaa.

I sve to, i mnogo više, od ponedeljka ustupa mesto odvratnom Velikom bratu.

Biće tu novaca, biće, biće, jer ima ovaca na sve strane.

Sutra - vojna parada, prekosutra - gay parada, i na sve to dođe BB kao šlagić tortu, sa prokislom jagodom na vrhu.

Odoh da uživam u nekoj korisnoj književnosti koja ne pretenduje da izvuče Platona ili Ničea iz mene, već da smanji nivo požrtvovanosti (prema suprotnom polu), a da poveća nivo poštovanja (sebe same, svog života, svojih želja, svojih obaveza, svojih prijatelja).

34. dan

Vau, kakav je danas (a to se još odnosi na četvrtak) samo divan dan bio.

Sasvim spontan i stoga sjajan.

U 17 časova svečano otvaranje knjižare u SKC-u, popusti na kupovinu, pokloni za kupovinu, sponzori manifestacije dele poklone prisutnima, sjajna muzika, milion stepeni, slatki Miloš Milovanović sa B92 u ulozi voditelja.

Svaka od nas 2 je ispazarila i još dobila po jednu knjigu na poklon, a pošto sam ja na kraju neplanirano kupila još jednu knjigu, izabrala sam pocket torbu David Jones.

Posle smo žvakale o Gay paradi u Greenet-u kod Beograđanke uz Moka kafice.

I konačno, otišle u Akademiju 28 na picu, ali i na Slumdog Millionaire - film koji zaista zaslužuje da bude odgledan na velikom platnu.

Ne, nije potrebno reći da nam se povraćalo od realnosti scena u filmu, ali i to, da baš zbog toga prenosi autentičnu emociju koja ti se (upravo takva kakve jeste) ogoljena i sirova zariva u srce.

33. dan

Elem, belem, buf, eto mene da ispiskaram svoju domaću zadaću.

Zajebato, ovih dana praktično ne vadim pljuge iz usta, iako znam koliko samo je to teško sranje.

Hvata me frka kada ustanem ujutru od besmisla tekućeg dana, a hvata me frka i od večeri gde mi je nekako više hladno oko srca.

I uglavnom sam uznemirena i razdražljiva.

Da li postoji bilo ko osim mene same koji će da prekine tu reviju svakodnevnih izjebanih rituala koji me polako ali sigurno sahranjuju?

Izgubila sam želju da kontaktiram sa ljudima, jer mi je uglavnom veoma dosadno ono o čemu pričaju, kao i način na koji razmišljaju.

No, ceo trip je ipak u mojoj glavi i na meni je da ga se nekako rešim i da ga kanališem.

32. dan

Pre oko 45-50 minuta sam se povratila iz jedne šetnje po Adi sa g-đom Ž. koju znam još iz vremena dok sam išla u Višu školu.

Sasvim spontano je pao dogovor da se nađemo.

Jebote, ona je žvakala skoro sve vreme o svom sjebanom bračnom životu (minor part 1) i o kojekavim avanturama sa moronima koji onanišu po spskim nazovi švalerskim portalima (major part 2).

Za ne poverovati je koliko pojedini ljudi ne cene sopstvenu intimu i kako 'ladno prosipaju detalje u najsitnija crevca.

Osim, ako to nema veze samo sa jednim - potreba za dokazivanjem.

Problem je jedino što tu drugi nemaju šta da traže, odnosno ako je individua zadovoljena neće ni imati potrebu da žvaće drugima o tome.

U međuvremenu, i dalje je jasno da je social preconditioning apsolutno dominantan.

31. dan

Danas sam se ulogovala ranije nego obično.

Razlog je taj što imam neopisivu glavobolju i što uskoro idem da se izvalim u krevet.

Isto tako, danas sam presekla i pupčanu vrpcu sa mlađahnim.

Bilo je krajnje vreme.

Kao što sam i mislila njega je otprilike sve to žacnulo u levo jaje.

Ma, tako je i bolje nego da se što be Sheakspeare rekao pravi "much ado about nothing".

Nadam se da se nećemo uskoro ni čuti, ni videti, iako su opcije za dalji kontakt ostale otvorene.

29. i 30. dan

Okay, jučerašnji dan se konačno sveo na moje pucanje koje je počelo na besplatnom koncertu tanga i salse na koji sam otišla sa S.

Značio mi je razgovor sa njom veoma mnogo, jer od nje uvek čujem nešto što je dobronamerno, iskustveno i pametno.

Danas sam išla sa mlađahnim na putovanje vozom u Novi Sad.

Krenula sam sa apsolutno sjajnim namerama.

Međutim, tokom puta i boravka u Novom Sadu desilo se nekoliko stvari sa mnom.

Prvo, primetila sam da se potpuno isključujem, jer me ne zanima takoreći ništa od onoga što on priča.

Drugo, samim tim me odbija od sebe i ne želim nikakvo intimiziranje sa njim.

Treće, tu se završava fakat cela priča i meni ostaje samo da mu to i kažem.

Imala sam jednu sjajnu ideju, a to je da sam oboma kupila po jednu svesku u kojoj je svako imao zadatak da piše šta mu padne na pamet, a što ima veze sa ovim putem i šire od toga.

On je naškrabuljao gomilu budalaština u uvalio mi je natrag svesku kad smo došli u BG.

Meni su te budalaštine bile samo dodatni podsticaj da konačno pregorim da je on jedan najobičniji klinac kome će trebati još par decenija da odraste, a u međuvremenu ja nisam zainteresovana da se petljam sa njim.

Takođe, nedovoljno je reći da me ne zanima, jer sam primetila da mi je njegovo prisustvo čak i iritabilno i destimulativno.

Nemam više dilema, ostaje samo pitanje u kakvim ćemo odnosima da ostanemo, jer što se mene tiče nema razloga da se prekine taj kontakt.

Nadam se da neće mnogo da se drka (a mislim da nema razloga jer ga boli kurac za svakog osim za njega samog) i da će da mi da slike sa digitalnog fotoaparata koje sam napravila u Novom Sadu.

28. dan

Evo me opet nemarne kako sam zaboravila da se prijavim večeras.

Nije mi za zameriti, jer danas je bio pre svega za mene naporan dan u psihološkom smislu.

Konačno, popušila sam za posao, ali elegantno i na to sam čekala čitav dan da čujem, iako sam to već ukapirala mnogo ranije.

Srela sam mog ex jebača, druga baksuza jutros u busu i odma' sam znala da od tog posla nema ništa. :-P

Kupila sam danas nove patičice-cipele u presudnom trenutku kada sam shvatila da se raspadaju one koje čuče na mojim stopalima; i zaista su savršene; prekopiran Lacoste model u srpskoj domaćoj radinosti.

I uveče ponovo u grad da se nađem sa mlađahnim dečkićem.

Kako je samo lepo kad muškarac balavi nad tobom i upija svaki tvoj pokret, mmmmm...