255. dan

Neuropsihijatar ga je pitao: "Zašto vi sakatite pse?"
"Ja sam gladan nečije krvi!"
"Da li biste tako sakatili i sopstveno dete?"
"To je moja krv i moje meso" - pa imam i ja obzira, nisam ja lud.
"Molim vas, prestanite da vitlate tom sekirom iznad moje glave."
"Ah, da, to mi je alatka, ja sam drvoseča u šumi zalutalih umova.
Ja sad idem kući, inače ću ti se krvi napiti i nemam više vremena za ćaskanje sa tobom!"

251. dan - 254. dan

Valjalo je prekratiti vreme.
Ko za kurac nisam imala gde da sednem i da popijem kafu.
Izbor je bio između napičenog kafića, adrenalinske kladionice i sumornog bifea.
Kafić je mirisao na ološ "krema" srpskoga koji tu obitava.
Odmerila si me od glave do pete kada sam ušla.
Ne uklapam se u programsku koncepciju enterijera i klijentele.
Strogo poslovno, ništa lično.
Uzela sam novine da čitam, sela i naručila kapućino i česmovaču.
Donela si mi kapućino u kome je bilo više pene nego sadržaja.
Voda je takođe bila sve samo ne tekuća, tj. tekuća, ali ustajala.
Strogo poslovno, ništa lično.
Važno je da si to upakovala u kvazi-fancy šoljicu made in China i nadrkanu čašu na izuvijanoj nozi.
Pored mene su neki pederi pili jebeni ceđeni juice.
A u Srbiji je juice = sok od pomorandže, i to je "dobro" da stranci znaju kad ovde dođu.
Tvoji robovlasnici su otišli da nešto "gricnu" u obližnjem fancy restoranu.
Ambijent je beskrajno šabanski, ali uglavnom su šabani tvoja klijentela.
Muzika mi je umalo oparala uši sasvim.
Ništa lično, strogo poslovno.
Ispila sam 2 gutljaja kafe i olizala penu pomoću kašičice.
Eto, toliko vredi jedan kapućino od 129 dinara.
Pročitala sam novine, ostalo je još da izmirim račun i da krenem.
Zaokružila sam ga na 150 dinara koje nisi zaslužila, ali me je zanimala tvoja reakcija i pružila ti novčanicu od 200 dinara.
Iako si u kasi imala sijaset novčanica od 50 dinara, vratila si mi dve od 20 i jednu od 10 dinara.
Strogo neposlovno, ništa lično.
Pogledala sam novčanice i videla da su "budžene" od različitih delova, one dve od 20 koje si mi poturila, dok je onih 10 dinara na vrhu bio paravan.
Strogo neposlovno i vrlo bezobrazno.
Rekla sam ti: "Devojčice tvoja cena je 21 dinar!", i ti si popizdela i zamenila ih konačno za jednu "validnu" od 50 dinara.
Ovo je bilo vrlo lično!

248. dan - 250. dan

Što sam se sada obradovala.
Otvorim frižider i prvo me ladne promaja iz njega.
To baš i ne zvuči radosno.
Ali, zato na drugi pogled, uzmem litarski jogurt koji stoji u kesi iz samoposluge, jer, naravno nije mi palo na pamet da ga izvadim iz kese već danima i tamo nađem dva pakovanja žvaka.
Jupi, a ja već odavno otpisala te žvake i mislila da sam ih zaboravila na kasi.
Čak sam popila i kritiku da sam kreten koji ne kupi "male" stvari sa kase.
E, pa nisam kreten. :-))))))))
Tražila sam danas podatke na netu o koferima i putnim torbama.
I naravno, shvatila da je izbor do mojega.
Il' ćeš da pljuneš kintu, il' ćeš da rolaš Kineza.
U stvari, sve su to Kinezi, sa varijacijom na temu "no name" i "brand name".
Logično, ja bih da se jebem, a da mi ne uđe.
Hoću da dam malo para, a da mi ne ostane drška u ruci ili da mi blajzne rajsferšlus iz cuga, pa da mi ispadnu demode gaćarone.
Da li da ipak pozajmim kofer? :-))))))))
Isto tako, zanimljivo je kako mi raste apetit, da ne kažem alavost kada gledam digitalne fotoaparate.
Budžet slab, a želje nerealne.
I krenem da gledam one skromnijih performansi i cena, pa onda pomislim, ma daj, kad kupuješ, kupi nešto što valja.
I tako brzo stigneš od 100-inak evra do 350-ak evra.
Dobro, bar maštanje ne ište ništa, osim potrošenog vremena.
Da li da pozajmim i fotoaparat?
Na kraju, super, ako sve mogu da pozajmim, eto meni para za putovanje. :-))

247. dan

Juče sam krenula na Adu u šetnju, ali nisam stigla tamo gde sam krenula.
U trenutku kada sam shvatila da autobusa nema ni od korova, rešila sam da se zaputim peške preko Brankovog mosta, Ušća, do zemunskog keja.
To je trasa koja za mene ima snažno emotivno značenje.
Kraj oko hotela Jugoslavija je kraj u kome sam odrasla i za koji me vežu uglavnom lepe uspomene.
Ali, to odavno više nije kraj u kome sam ja provela svoje detinjistvo.
Sada je taj potez zapravo parada kiča, pretrpana narodom i splavovima koje nikako ne ljubim.
I zapravo ceo Beograd je jedna popalančena tvorevina i to nije grad u kome sam ja odrasla.

245. - 246. dan

Prvo pročitajte moj u trenutku pisanja ovog posta - poslednji buzz (Ženskih top 10 "okidača").
To vam je suma sumarum ovog teksta.
Drugim rečima,  svega što vi kao žena potajno želite, ali se stidite to da priznate.
Je l' pokušavate da ga zamislite, a,a,a?
I sebe sa njim, mmmmmm?!

Dakle, dok vas on bode neobrijanom i neurednom bradom starom nekoliko dana, vi se presamićujete preko njegovih maljavih i znojavih grudi.
Romantično, je l' da?!?!?
Pošto je štreberski nastrojen, pročitao je tone i tone knjiga.
Zato je stekao trajne očne probleme u vidu visoke dioptrije, pa je polućorav i zato nosi naočare.
Jebiga, ne može i jare i pare da se dobiju - osim u reklamama za bankarske kredite. :-D
Nema veze, vi ste dobra žena i zato ćete da plačete i vi sa njim uz tužan film, ali od muke, jer morate da mu čitate sve titlove.
Proseda kosa je tako seksi, i ponekad vas u krevetu podseća na vašu pokojnu babu.
Sve se to da nadomestiti, jer on baršunastim glasom pevuši dok igra dodole prizivajući gol za svoj omiljeni fudbalski klub.
Pa kako onda da ne "otkinete" skroz?!

244. dan

Danas sam čitala od trivije do ekonomije, pa mi pripala muka (kao i uvek).
Na šta želim da vam skrenem pažnju?
Nije za zanemarivanje sledeći podatak: droga za silovanje
Trivijalno ili ne - ispovest u Cosmopolitan-u.
Dalje, svratite na moj Google Buzz - ponekad.. :-)
I još, ako baš morate (a morate jer nemate izbora) da kupujete u tajkunovom Maxiju, probajte italijansko crveno vino Il Serrone u tetrapaku (oko 120 din. je 1 l).
Kad sam već kod tajkuna da vam kažem da je i neki mix finih gricki (lešnik, grožđice, brazilski orah, lešnik, kikiriki...) na sniženju, a da paše, paše, probala ja sve to na gomili :-)

242. - 243. dan

Razgovori jednog ožalošćenog pogleda
Sve su topliji
I sve jefitniji
To majko nije otuđenje
Ja ga obilazim
Kao govno na stazi
Majke mi, vidim ga lepo
Neka mi napravi prolaz
Neka mi pročisti pogled
Da kafu na miru popijem
Da želju u soc ubodem
Ni da mi puniš paprike ti ne bih dala
Za priču ti nemaš materijala
Jebo te i Tito i svi redom od Vardara pa do Triglava