Danas je u okviru FEST-a u 16:00 časova u
Dvorani kulturnog centra prikazan dokumentarni film
Centar za pranje filmova.
Jedan hrabar čovek koji se zove
Srđan Knežević ovim dokumentarcem pokušava da pokaže do koje mere je srpska kinematografija u kurcu i zašto; i imajte na umu da su ovom čoveku pretili zbog ovog filma i da ćete ovaj film možda, ali možda imati prilike da pogledate u aprilu na dokumentarnom festivalu
BelDocs.
U ovom filmu,
citiram: "Knežević je rekao da se film bavi dešavanjima u svim oblastima kinematografske industrije u Srbiji u protekloj deceniji, i pokušava da nadje odgovore za neke 'veoma čudne postupke nove vlasti, kao što je ukidanje
Instituta za film koji je pretvoren u
Filmski centar Srbije, a koji je prema mnogima nastao radi pranja novca, ili gašenje
Avala filma'".
Ovaj film je uvršten u programsku koncepciju FEST-a
Činjenice i Slagalice, a fakat je da pripada jednoj posebnoj kategoriju čija bi sekcija mogla da se zove
Korupcija u svim sferama društva u Srbiji.
Nama je potrebno mnogo više ovakvih ljudi koji bi dotakli i ostale sfere našeg trulog društvenog sistema i krenuli da otkrivaju šta se radi
iza kulisa.
Sala nije bila ni do pola popunjena, što je žalosno i jasno govori da ljudi nemaju ni muda, ni interesovanja za ovako važan problem u našoj kulturi.
Važno je da je Mlađan Dinkić svom pulenu Nikoli Đivanoviću što mu je glumio nekog šatro džabe savetnika dok je bio na poziciji guvernera NBS, maltene poklonio
Beograd film, a vi se presaberite pa prebrojte koliko mi imamo bioskopa koji rade u centru grada i zašto nam se prodaju muda za bubrege, kako više ni u onom vrlom belom svetu (pa samim tim što bi i u Beogradu) niko ne ide u bioskope, kad to nije istina.
P. S. Da li znate da mi nemamo više nijednu laboratoriju za montiranje filmova i da je
Slobodanu Šijanu iz Ministarstva kulture, kad se poteglo pitanje novca za putovanje radi montiranja filma u Budimpešti, rečeno da može da spava u kolima i da jede fast-food hranu?!
