170. dan

Čekao si da li ćeš me ikada sresti.
U ovom životu ili nekom drugom - čekaj me, čekaj!
Putem ćemo zajedno poći - nekada ili nikada.
Ne gubi nadu, ona ti ostaje - uvek zadnja.
Nadaj se ničemu u nečemu, da ćemo nekada...
Ono što bi mogli da smo hteli, uradili bi smo da smo znali...
Čekaj me, čekaj, ali ja neću doći.

169. dan

"Šta ti radiš?"
"Gledam 'Otpisane'!"
Da li si i ti otpisan?
Dobro, nije loše...
Biće bolje...
Nikako ova zima da prođe...
Kakvo će vreme da bude sutra?

168. dan

Brzinsko upumpavanje posta, nakon vilenjenja po gradu Beogradu... :-)
Danas mi je bio mnogo dobar trip.
Dva mesta na slovo 'O'.
Kič mesto 'Opera' u Nušićevoj, gde sam se naslušala lige ljige pop muzike s kraja 80-ih i početka 90-ih g. XX v., ali bila sa mojom dobrom drugaricom, tako da... jebeš mesto.
Mesto br. 2 - 'Optimist'
Osim techna koji je razvaljivao, bila je samo jedna stvar koja mi se dopala.



Ostalo znate, uglavnom solo muški na gomili i solo ribe na gomili, a moj ortak i ja pored stola, gde su sedeli ultra-džiberani kojima su ladnuli belo vino u nekoj nakaradnoj posudi sa ledom.

'Jer ko izda biće prokleta pizda'

Kako pišem onu moju priču u nastavcima, počela sam intenzivno da se vraćam u 90-te godine XX v.
Prvo čega sam se setila je bio koncert Brejkersa u bašti KST-a.
Jebote, kako je tada tamo bila dobra atmosfera...



Zatim sam se flashovala na projekat Rimtutituki.
RIP moj omiljeni umetniče Milane Mladenoviću i RIP Gorane Čavajda - Čavke.
Sećam se kada su lagano klizili po ulici Kralja Milana u kamionu i kada se Beograd orio od ove pesme.



Onda je započela sveopšta šabanizacija Srbije i Beograda, i skotovi su izmileli iz svojih rupčaga i mi smo (bili) u govnima do guše.

166. dan

St. Sava rang my door bell - ding-dong!
“How nice to see you - after so many years!" :-)
"Little Beast, why are you not at the school?"
"I've pulled a fast one on the teacher and mom!" :-D
"Don't you remember I've told you there's no use of cheating?"
"Yeah... I know..., but today's maths exam!
"Someday, you'll be taught you can't run away from your inner-self!"

165. dan

Ponudila mi je da idemo zajedno na jednu lokaciju.
Ta lokacija je blizu grada iz mog sna.
Grada u koji mi san kaže da odem.
Jedino što znam je da ne znam - dok ne odem u taj grad.
Međutim, to se neće odigrati ove zime.
To znam.
A ostalo ne znam.

164. dan

Jedan drugi reče: "Brat mi ide u Las Vegas na službeni put!"
"Odlično za njega. Hoću i ja sa njim u Las Vegas!"
"Pa, hoću i ja!"
Ko neće?!
Ko bre šalje nekog na poslovni put u Las Vegas?
Još kad znam da dotični radi kod mafijaša koji je pokupovao brdo firmi u 'transparentnoj' privatizaciji, i šikanira, i zastrašuje, i nipodaštava sve u 16 zaposlene - preko svojih gorila.
U narodu poznat kao 'biznismen bez lica'.