77. dan

Večeras se spremaju prokeljčići zapečeni u rerni sa malo slaninice, pavlakom i jajima.

Jeste da i ciganin svoga konja hvali, ali ovo je stvaaaarnoooo dobro i prstiće da poližeš skroz.

Oko 650 gr prokeljčica oljuštiš od spoljnih listića i podsečeš im korenčiće (tako da ti ostane oko pola kile), zapušiš sudoperu, dobro izbućkaš u nekoliko voda, staviš u neku zgodnu šerpicu sa malo vode da se prokuvaju u sopstvenom soku (ne soliš ih u ovoj fazi).

U međuvremenu, uzmeš manju posudu razbiješ i umutiš dva jaja, promešaš i sipaš u to jednu kiselu pavlaku od 200 gr, izgnječiš čen belog luka (ako voliš beli luk, a ne mora) i malo posoliš taj "preliv".

Probarene prokeljčiće sipaš u posudu koja će da ide u rernu (ako je vatrostalna staklena stavljaš je u hladnu rernu, pa je tek onda greješ – vreme grejanja se ne računa u ukupno vreme koje treba da provedu u rerni), preliješ prethodno pripremljenim prelivom, posoliš po ukusu i gurneš u rernu da se peče oko 20-ak minuta na oko 200 stepeni (znaš da su gotovi kada ti se zarumene i nasmeše iz rerne ;-).

Po želji možeš da naseckaš sitno oko 50-ak grama mesnate slaninice i da je promešaš sa prokeljčićima (naravno, pre stavljanja u rernu), a možeš i kad izvadiš iz rerne da pospeš sa malo parmezana.

Eto, jednostavno da jednostavnije ne može biti. :-)

71. dan - 76. dan

Šta je to aktuelno ovih dana?

Pomalo sam izašla iz knockdowna, zbog ovih mojih ginekoloških zajebancija i njima sličnih.

Malo ’vatam maglu u gajbicama, jurim duhove i slično.

U ponedeljak, posle čitavih 5 nedelja čekanja i proganjanja Formeideale, smilovali su se da dođu i da konačno zamene dasku na kompjuterskom stolu.

Tu dasku su inače sami sjebali prilikom montiranja i još se pravili blesavi.

Da im nisam džudžala nad glavom dok su montirali sto (što inače mrzim da radim) ne bih ni videla.

Ne volim to, jer ne volim jajarenje.

I ne volim drkadžijsko ponašanje.

I ne preporučujem nikome Formuideale za saradnju.

Međutim, problem je što neke stvari ne možeš da nađeš po nižim cenama nigde, te nas to opet upućuje na njihov monopolski položaj i zloupotrebu istog.

Ali, dobro, ovo je Srbija i to nije neoubičajena pojava, iako se ne slažem sa tim.

U međuvremenu, stavim prst na čelo i shvatim da mi Tehnomanija duguje Garantni list od isporučenog usisivača + što su mi drpili dodatak „malu četku“.

Čekam već 3 nedelje da isprave svoju grešku.

Obećanje = ludom radovanje.

Garantni list mi je neophodan, jer bez njega mogu da se uslikam iz sve snage, ako ovaj usisivač produva u garantnom roku.

I, jeste da je dodatak „mala četka“ mali i ne toliko značajan za funkcionisanje usisivača, ali platila sam ga i hoću da ga dobijem!

Pošto ne volim Call centre, jer tamo sede Pere, Mike i Žike koje ti se ljubazno predstave imenom, bez prezimena i tamo svaki put razgovaraš sa drugom/drugim, pa moraš da pričaš priču ispočetka, poslala sam im email.

Naravno, iz najmanje 2 razloga.

1. Imam dokaz da sam to uradila

2. Imam dokaz šta sam poslala

Inače, a pogotovo kada je posao u pitanju, naš narod ne voli da dobija emailove na koje treba da odgovori, pa zato pribegavam tome, kada rešavam probleme.

To je nešto što sam naučila radeći u jednoj multinacionalnoj kompaniji.

Pošalješ mail (koleginici/kolegi, klijentu, dobavljaču, pretpostavljenom) i skineš sa sebe odgovornost, a usput sve stoji crno-na-belo.

Onda se lepo češe onaj koji je mail dobio.

A i treba da se češe.

Sada čekam da vidim šta će ovi iz Tehnomanije da smisle i da urade.

Meni se generalno fućka, jer u krajnjoj instanci odoh u prodavnicu da pokupim šta je moje.

Iz svega napisanog, mnogi misle da sam nezgodna, a ja ne mislim tako.

Ja samo tražim ono što je moje.

Zašto?

Zato što, na žalost, ako se ne izboriš za ono što ti pripada, nema te definicije po kojoj ti tvoja (neka tamo) prava garantuju da ćeš da dobiješ ono što ti pripada.

Ova rečenica može da se protumači u najširem smislu.

Ovih dana se bavim nekim poređenjima a pro po donošenja odluke koji laserski štampač da kupim.

1. Ono što je najjeftinije nije i najisplativije.

2. Mora da se uporedi cena eksploatacije štampača (cena novog tonera / sa brojem otisaka = bruto vrednost kopije (+cena jednog lista papira))

Samsungovi štampači jesu znatno jeftiniji od HP-ovih, ali ne mogu da se recikliraju toneri, ili ako i mogu ne isplati se.

Postoji pravilo da je cena novog tonera 70% od vrednosti kupljenog laserskog štampača = to ne važi ukoliko možeš da kupiš novi toner (a možeš) od npr. Perihard Inženjeringa koji ima dobru ponudu (35 evra za novi toner) i sa kojima sam sarađivala i za koje znam da su pouzdani – naravno da mi ne pada na pamet da kupujem originalne HP tonere!!!

Zanimljiva situacija na tržištu – tržište je preplavljeno Samsungovim i Canonovim štampačima, a za HP mi rekoše u Gigatronu da ga ne drže u radnji, jer je skup.

Upitah ih kako to mislite da je skup štampač od oko 110-120 evra i oni odmah pokušaše da me ubede koliko je samo jeftiniji Samsungov (oko 60 evra).

A, onda je lik prosuo tešku glupost rekavši da inicijalni toner koji se dobija u štampaču može da odštampa 500 stranica i da je pravilo da je taj inicijalni toner 30% napunjen, što znači da novi toner štampa 2.500 otisaka!!!???

Mislim se, dečko, ti ili ne znaš matematiku ili misliš da svaki kupac sedi na ušima i peca se na to što si ti rekao!!!

Najverovatnije ću sutra ili narednih dana da naručim HP-ov štampač od Gigatrona, osim ukoliko kada izvrtim još nekoliko telefona, isti ne nađem na drugom mestu po istoj ili boljoj ceni.

70. dan

Divno, od sabajle sam u dobrom raspoloženju.

Nekako sam se probudila mirna i spokojna.

Mislim da je to dobar znak i da će se moj zdravstveni problem uspešno sanirati.

Zapravo, ja to hoću.

Pročitala sam jedno zanimljivo istočnjačko tumačenje u vezi sa funkcionisanjem jajnika, i to sa holističkog aspekta.

Zapravo, siže je u sledećem:

Ključ za shvatanje energetske funkcije jajnika je sposobnost prepoznavanja sopstvene kreativnosti, predavanje i priznavanje nemogućnosti kontrole ove kreativnosti putem intelekta.

Odatle potiču stavovi holističke medicine da problemi s jajnicima nastaju onda kada žena ne obraća pažnju na svoju najdublju kreativnu mudrost zbog straha ili nesigurnosti koji ima veze sa svetom oko nje, što opet upućuje na negativne emocionalne obrasce.

69. dan

I tako, došao je i današnji dan, rezervisan za redovnu posetu ginekologu.

Otišla sam u nekoj zebnji, ali sa nadom da mi se nisu povratili kondilomi; i nisu, sva sreća.

Međutim, pojavila mi se cista na levom jajniku.

Uf, to me je baš izbedačilo totalno.

Odmah sam dala krv da otklonim onu najgoru mogućnost, tj. da se uradi tumor marker CA 125, što u prevodu znači tumor marker za utvrđivanje postojanja ili nepostojanja raka jajnika.

Osećala sam se totalno trulo i sablažnjeno dok sam davala krv za ovu analizu.

Duboko verujem da je u pitanju folikularna cista koja pokazuje izostanak pucanja folikula kod ovulacije i da će svi rezultati i dalje kontrole pokazati najbolje rezultate.

65. dan - 68. dan

Prošlo je nekoliko dana od mog pisanija.

Razlozi su višestruki.

Tačno je da mi se nije pisalo.

Ali, i pao mi je OS (ponovo).

Kapiram da mi se ni sada ne piše, ali kapiram da i nema svrhe da pisanje prolongiram, jer će mi se možda još manje pisati.

Babina sahrana je bila malobrojna, i kao i svaka sahrana tužna.

Plakala sam, jer mi je u tim trenucima prolazilo kroz glavu da nas je sve manje - mislim u porodici, i da ja nju nikada nisam ni upoznala, jer ona to nije želela.

Povraćalo mi se od popa koji je držao opelo, jer uglavnom mi se uvek i bljuje na iste.

Pop je inače izgledao poput popa.
Dakle, ličio je na drumskog razbojnika.

I tako, jedan pop na opelu, a posle juri drugu tezgu. 
Onda se drugi pop pojavljuje i prati povorku do grobnog mesta.

Opelo na Centralnom groblju inače košta 7.500 dinara, a sve je pod čuvenom parolom "ako imate".

A, ako nemate, ne znam, onda valjda – duvate.

Zanimljivo je da su "baš slučajno" pogrešili jedno slovo u prezimenu moje babe na krstu, i gle, čudna mi čuda, predusretljivi predradnik grobara se našao da to ispravi na licu mesta za 1.000 dinara.

I još toliko košta da udeneš u džep onom grobo-kopaču, itd.

Mislim, nije lako ispratiti pokojnicu u ova današnja vremena.

Brzinski mi je proletelo tih nekoliko prethodnih dana.

Uglavnom, tek noćas sam se kobajagi naspavala, i to tokom noći, za promenu.

Počinje lagano da me opterećuje moj otac i sada mi valja da smislim kako ću njega da pokrenem.

Ono realno nisam ni ja u nekoj motivisanoj fazi, ali, potrudiću se.

Opet mi ide na kur nešto o čemu sam već pisala, a to su one prepiske putem maila.

Mislim, upecala sam se ponovo da pišem i opet ne dobijam odgovore.

Samim tim nisu mi uopšte jasni ljudi koji me recikliraju iz prošlosti.

Opet ista priča, hvalospevi, traktati, ma sranje.
Čemu sve to?

Ali, nije mi ni bitno da se udubljujem u sve to...

Ili ne želim da se udubljujem u totalne nonsense...

64. dan

Noćas sam slabo spavala i vrlo kasno, ili vrlo rano, kako se uzme, sam zaspala.

Pričala sam sa ocem celo veče i pola noći.

Mislim da on ne može da prihvati smrt svoje majke.

U stvari, on je 2/3 svog života proveo živeći sa majkom, što je poražavajuća činjenica.

I to je bio njegov izbor.

U životu postoje trenuci u kojima sejemo.

A onda dolaze oni u kojima žanjemo šta smo posejali.

63. dan

Danas mi je umrla baba, očeva majka, negde između 10:30 i 11:00 pre podne.

Ne osećam ništa.

Sa ocem sam celog života ni u kakvim kontaktima, i ma koliko želela tu bliskost, nje nikada nije bilo.

Sada ga čekam da dođe kod mene.

Znam da ovu noć ne može da provede sam i zato sam ja tu za njega, iako znam da on to ničim nije zaslužio.

Hvala ti  Senchy što si u svom prekjučerašnjem postu pomenula novi album Josipe Lisac.

Već n-ti put preslušavam pesmu Zvira voda, ali se ipak vraćam na pesmu Ja bolujem (fuck, I was present on that concert...).