7 rečenica na dan svaki dan

357. dan - 365. dan

2010-08-13T00:17:00.001+02:00

Jutro odavno već je svanulo. Bar kako kazuje časovnik što broji nešto što se zove vreme. A mrak ti je pred očima. Neprirodno buđenje. Zvuk mobilnog telefona. „Ore“ i poskakuje po staklenoj površini stola „umilnim“ zvukom. Ne želiš da se probudiš. To je ono što znaš. Neotvarajući krmeljive kapke, šakom napipavaš mobilni telefon, pritiskaš bilo koje dugme na njemu. Odlažeš buđenje. Za narednih pet

343. dan - 356. dan

2010-08-04T22:22:00.001+02:00

Ovaj blog je odavno izgubio svaku svoju polaznu koncepciju. Zbog toga, onoga dana kada blog napuni 365 dana, on više neće imati nove postove. Napuštam koncept koji sam sama odredila, jer me takav koncept uopšte više ne privlači. Osim toga, blog nikada nije imao značajnu čitanost, pa nikome neće ni nedostajati. Ujedno valja primetiti da sam se u jednom trenutku rasplinula na 3 bloga, što je

335. dan - 342. dan

2010-07-21T23:22:00.000+02:00

GospoDŽa je direktorka u jednoj firmi beogradskoj koja se bavi uvozom i zastupanjem nekoliko kozmetičkih kuća, američkih, nemačke, španske i još ponekih. Elem, obrela sam se u toj firmi da nadničim na određeno vreme. I sad, odmah mi je bilo jasno da je posao sranje, ali kao 'ajd' nešto da radim dok se ne ukaže nešto bolje, u jebenoj perspektivi života. Na poslu, naravno, na radnom mestu na kome

334. dan

2010-07-13T23:24:00.000+02:00

Dan 24., jednog meseca, jedne godine. Mislima pokušavam da oslikam stvari koje ne uspevam da shvatim. Slike kao reči samo naviru. Scena po scena, nematerijalizovani osvrti na stvarnost. Ne postoji razlog zbog kojeg ne bih mogla, a da pre toga ne pokušam. Šta? Iskušavam reči kao kiselo-slatko voće koje liči na baršunaste kajsije i ima ukus gorkog šećera.

333. dan

2010-07-12T20:08:00.001+02:00

Nakon izlaska sa robije i klackanja trolejbusom poželela je da čuje škripu nepodmazanih klackalica i ljuljaški. I ciku dečijeg smeha. Sećanje na detinjstvo. Nekad pomisliš da mesto/a bira/ju tebe, a ne ti njega/njih. Sedneš na klupu i ispred tebe je drvo. Ispred drveta, na žutoj metalnoj tabli ispisano crnim ćiriličnim slovima stoji naziv - Evropska bukva (l. Fagus silvatica) - "pod zaštitom je

332. dan

2010-07-11T17:36:00.000+02:00

Sedim kraj otvorenog prozora i pokušavam da slušam muziku. Međutim, žena u stanu do mog tuca šnicle sa drvenim tučkom na drvenoj dasci. Muža je odavno stucala u zdrav mozak, a na sinu intenzivno radi, pa se u pauzama baca na šnicle. Do sad je verovatno utepala jednu solidnu svinju. Mislim, ljudi, to traje i traje. A kad pomislim da će uskoro da se baci na višečasovno pohovanje, to znači

329. dan - 331. dan

2010-07-10T17:48:00.002+02:00

Da je živ Milan Mladenović postojala bi i dalje Ekatarina Velika. Pa, je l' Milan Mladenović toliko nebitan da ima svoju ulicu u Kamendinu (pored Zemun Polja)?!?!?!?! grrrrrrr Za utehu je to što je tu i ulica Berthranda Russela. Ovako, postoji muzički sastav Van Gog koji je bio čist plagijat Ekatarine Velike sa svojim prvim albumom. Sada su oni, jebote, (veliki) R'N'R band! Sa poslednjeg albuma

319. dan - 328. dan

2010-07-07T21:43:00.006+02:00

Predvečerje. Vetar u sebi nosi miris kiše. Sedela je na tramvajskoj stanici. Iza nje se nalazi zgrada klinike gde su nekada dolazile kurve an gro, pa je tu kliniku "pošten" svet izbegavao. Danas kurve mogu da se “savetuju” sa “obučenim” stručnjacima u mobilnim savetovalištima, jer sada živimo u demokratski “uređenom” društvu. Zbog porasta maligniteta kože i raznih kožnih alergija i problema ova

314. dan - 318. dan

2010-06-27T19:10:00.004+02:00

Jednom davno u jednom selu živela je sa mamom, tatom i mlađim bratom jedna devojčica. U kući pored njihove živeo je monstrum. Niko tada nije znao da je monstrum. Svi su znali da je "malo čudan". I po selu se pričalo da je lečen na psihijatriji, da je silovao jednu ženu. Ali, i da nikada nije odgovarao pred zakonom i ljudima zbog tog zlodela. I ljudi ko ljudi, samo su pričali, širom zatvorenih

312. - 313. dan

2010-06-22T19:58:00.000+02:00

Pošto sam obnarodovala da tražim dečka, sad mi je nekako lakše. Istina, ne polažem značajna očekivanja da ću ga i pronaći, ali otkud mogu to da znam dok to i ne probam. :-) I sad pomislim, to je nekome smešno, možda žalosno, pa čak i jadno. Ali, ja sam htela i taj momenat lične emotivne ispraznosti u svom životu da ogolim do kraja. Onda razmišljam koliko me samo "košta" to moje ogoljavanje?! Šta

305. dan - 311. dan

2010-06-20T00:00:00.000+02:00

Mogla si da radiš i neki drugi posao... Zašto je posao uopšte bitan? Neki ljudi se određuju kroz svoje zanimanje. Iskreno, mislim da je to tako jebena zabluda. Neki ljudi se opet definišu kroz vrstu posla koji obavljaju. I to je takođe zabluda. Dobili ste više nego pristojan novac na lutriiji. Pitanje je: „Da li biste ikada nakon tog saznanja otišli na posao da nadničite ili ne?“ Zašto ne? Zašto

303. - 304. dan

2010-06-13T01:28:00.000+02:00

Dakle, ta-na-na-na, ja probala suši (prvi put u životu) i ostala živa, iako je Miodrag bio u pravu da od presne ribe - mož' i da se capne po ovoj vrućini. ;-) Ljudi, za džabe da se degustira na Festivalu hrane i pića skoro da nema ništa - to da znate i da odrešite kesu ako idete, da ne bi blejali u hranu dok vam curi vodica na usta i eventualno jeli pohovane sojine šnicle koje su besplatne. Da se

302. dan

2010-06-11T23:23:00.000+02:00

Mislila sam da me sutra niko neće naterati ni dvocevkom uperenom u glavu da promolim nos napolje na predviđenih 36 stepeni koji će biti izmereni u debeloj hladovini Košutnjaka, ali avaj... Mojoj drugarici se ide na Prvi beogradski festival hrane i pića, te eto razloga da se laktamo sa pomahnitalim narodom ne bi li se očešale za kakvu degustaciju. Upravo sam iščitala šta, ko, kome i tako to ovog

301. dan

2010-06-10T22:50:00.000+02:00

Često se ne sećam šta sanjam, međutim, kada sam se jutros probudila bila sam prijatno iznenađena. Naime, tu i tamo sanjam "vlažne snove", što je i logično jer se iz podsvesti bunim zbog svog celibata. I sanjam ja tako sebe sa jednim muškarcem koga inače poznajem i za koga se može reći da je privlačan. Normalno, neću to da mu kažem, da ne shvati čovek pogrešno pa da se uplaši i pobegne, misleći da

298. dan - 300. dan

2010-06-09T23:02:00.000+02:00

Drugari, ja ne znam kako vi podnosite ove visoke temperature, ali ja nikako. Mrzim bre vrućinu i to kad se cedim ko mokra čarapa. Otprilike mi onda i mozak funkcioniše kao da sam prethodno "opaljena" tom neoceđenom čarapom u glavu. Tek negde oko 10 uveče ja živnem. Em se oseća svežina, em naprskali komarce, pa ih sad bar ima u manjem broju, ako ništa drugo. A život čine male stvari. Tako sam si

294. dan - 297. dan

2010-06-06T20:18:00.003+02:00

Ima već određen vremenski period da sam se u dobroj meri odvojila od praćenja političkih i ostalih dešavanja na dnevnom nivou. I nekako mi to prija. Više ne gledam i ne čitam naslove u novinama koji su zastrašujućeg i apokaliptičnog karaktera. Složićete se da je toga najviše. Kao da je sve usmereno ka uterivanju straha i širenju, tj. propagiranju svakakvih užasa. To je mene počelo veoma da guši u

279. dan - 293. dan

2010-06-02T00:32:00.002+02:00

Ne može čovek a da ne primeti evidentnu razliku između srpskog i mađarskog pandura na grani. Ovo se ne dešava u vreme hiperinflacije, već konkretno 26. maja 2010. g. na Horgošu. Ulazi kurčeviti srpski pandur da šmekne gomilu u busu. Istom prilikom treba da ispečatira pasoše na licinom mestu ili u kućici. Jedan rmpalija sirove njuške i prekog pogleda baca svoje oštre farove. Obraća se prisutnim

275. dan - 278. dan

2010-05-18T23:23:00.002+02:00

Stajali smo promrzli na železničkoj stanici. Moja mlađa ćerka od 3 godine je spavala u mom naručju. Oteo mi je dete iz ruku. Moj muž, njen otac. Vrištala je: "Mamice, mamice, ne ostavljaj me!" To je bio trenutak kada sam htela da se bacim pod voz. * * *Zabranio mi je da viđam decu. Moju decu je odgajila maćeha. Ja sam bila nepismena žena sa sela. Izbačena i odbačena. Na ulici, ostala bez

274. dan

2010-05-14T21:58:00.000+02:00

Zanimljiv je uticaj pozitivnih i negativnih informacija, ako možemo tako da ih klasifikujemo. Npr. imate informaciju o potencijalnom razvoju događaja koji su povoljni po vas. Vi se nekako odmah napunite poletom i entuzijazmom i to je super. Međutim, odjednom dobijete informaciju da je sve to bućnulo u vodu. Prvo ispsujete onako pošteno na sav glas, ali da vas niko ne čuje, onda iskulirate i na

265. dan - 273. dan

2010-05-13T01:04:00.006+02:00

Ama koliko sam se samo ulenjila. Potpuno sam se odrodila od početne zamisli na ovom blogu. Postavila sam pravila. Moram i da ih kršim. Inače, sve ovo ne bi imalo smisla. A i kao da ga ima bez toga?! :-)) Tako vucarajući se po ulicama Beograda, svašta se sazna. Npr. zanimljiv je raspon cena za koji možete da popijete jedan pišljivi capuccino. Sad taj capuccino ništa i ne vredi, ali moraš da platiš

256. dan - 264. dan

2010-05-04T00:32:00.000+02:00

Taj narod se razvlačio po suncu kao ljigavi puž koji ostavlja za sobom slinave tragove. Sline neparenih mužjaka su se slivale niz razjapljene vilice. Od njihovih slina mogla je da se isplete paukova mreža. U toj mreži pauci budno motre na potencijalne žrtve. Vredno pletu geometrijski savršenu mrežu. Međutim, mreža je krhka i prestanak baljenja bi joj pokidao niti. Mlade vulgarne ženke su

255. dan

2010-04-25T23:48:00.000+02:00

Neuropsihijatar ga je pitao: "Zašto vi sakatite pse?" "Ja sam gladan nečije krvi!" "Da li biste tako sakatili i sopstveno dete?" "To je moja krv i moje meso" - pa imam i ja obzira, nisam ja lud. "Molim vas, prestanite da vitlate tom sekirom iznad moje glave." "Ah, da, to mi je alatka, ja sam drvoseča u šumi zalutalih umova. Ja sad idem kući, inače ću ti se krvi napiti i nemam više vremena za

251. dan - 254. dan

2010-04-25T01:04:00.002+02:00

Valjalo je prekratiti vreme. Ko za kurac nisam imala gde da sednem i da popijem kafu. Izbor je bio između napičenog kafića, adrenalinske kladionice i sumornog bifea. Kafić je mirisao na ološ "krema" srpskoga koji tu obitava. Odmerila si me od glave do pete kada sam ušla. Ne uklapam se u programsku koncepciju enterijera i klijentele. Strogo poslovno, ništa lično. Uzela sam novine da čitam, sela

248. dan - 250. dan

2010-04-21T23:42:00.000+02:00

Što sam se sada obradovala. Otvorim frižider i prvo me ladne promaja iz njega. To baš i ne zvuči radosno. Ali, zato na drugi pogled, uzmem litarski jogurt koji stoji u kesi iz samoposluge, jer, naravno nije mi palo na pamet da ga izvadim iz kese već danima i tamo nađem dva pakovanja žvaka. Jupi, a ja već odavno otpisala te žvake i mislila da sam ih zaboravila na kasi. Čak sam popila i kritiku da

247. dan

2010-04-18T20:16:00.000+02:00

Juče sam krenula na Adu u šetnju, ali nisam stigla tamo gde sam krenula. U trenutku kada sam shvatila da autobusa nema ni od korova, rešila sam da se zaputim peške preko Brankovog mosta, Ušća, do zemunskog keja. To je trasa koja za mene ima snažno emotivno značenje. Kraj oko hotela Jugoslavija je kraj u kome sam odrasla i za koji me vežu uglavnom lepe uspomene. Ali, to odavno više nije kraj u

245. - 246. dan

2010-04-17T00:16:00.003+02:00

Prvo pročitajte moj u trenutku pisanja ovog posta - poslednji buzz (Ženskih top 10 "okidača"). To vam je suma sumarum ovog teksta. Drugim rečima, svega što vi kao žena potajno želite, ali se stidite to da priznate. Je l' pokušavate da ga zamislite, a,a,a? I sebe sa njim, mmmmmm?! Dakle, dok vas on bode neobrijanom i neurednom bradom starom nekoliko dana, vi se presamićujete preko njegovih

244. dan

2010-04-15T00:23:00.001+02:00

Danas sam čitala od trivije do ekonomije, pa mi pripala muka (kao i uvek). Na šta želim da vam skrenem pažnju? Nije za zanemarivanje sledeći podatak: droga za silovanje Trivijalno ili ne - ispovest u Cosmopolitan-u. Dalje, svratite na moj Google Buzz - ponekad.. :-) I još, ako baš morate (a morate jer nemate izbora) da kupujete u tajkunovom Maxiju, probajte italijansko crveno vino Il Serrone u

242. - 243. dan

2010-04-14T11:12:00.004+02:00

Razgovori jednog ožalošćenog pogleda Sve su topliji I sve jefitniji To majko nije otuđenje Ja ga obilazim Kao govno na stazi Majke mi, vidim ga lepo Neka mi napravi prolaz Neka mi pročisti pogled Da kafu na miru popijem Da želju u soc ubodem Ni da mi puniš paprike ti ne bih dala Za priču ti nemaš materijala Jebo te i Tito i svi redom od Vardara pa do Triglava

241. dan

2010-04-12T22:43:00.001+02:00

Za dame i gospodu koji praktikuju da se pedikiraju - ima novosti. Naime, nije više neophodno da testerišu i rondaju do krvi po vašim ogrubelim petama i prstima. Postoje ribice koje se zovu Garra Rufa i koje slatko grickaju vašu mrtvu kožu. Sad, kako one znaju kad je dosta i da li znaju, to mi nije jasno, a i treba pripaziti da vam ne uvale pirane. :-D I da li peru te ribe ili se one prežderavaju

238. dan - 240. dan

2010-04-11T12:30:00.000+02:00

Ja živim u krdu. I nosim na jeziku glas. Stoka je opasana lancima. Za nju klanje je spas. Stavi glavu ovde bliže. Spusti se na kolena još niže. I poliži mi, jer to ti je na dar. Ne veruješ? Onda ništa. Žedan si? A ne pije ti se moja voda?! Gladan si? Ne uzimaš ono što ti namećem?! Ne smeješ se više. Što ne pokušaš da se smeješ sebi? Gnječi te savest? Cedi ti se mozak? Ili ti puca kurac za sve?! U

236. - 237. dan

2010-04-08T23:26:00.000+02:00

Od oluje se sakriI ne leti u duga nebesa Ti nisi ptičja glavaDa sijaš na sunčevom repu Ti nisi moja pesmaDa svetliš u mraku Tebe ne zamišljamKao oreol nad glavom Do tebe ne dopirePoziv mog htenja Tebe niko ne želiU času tvoje praznine Stalno mi se opirešKao da zalud (ni)je sve

231. dan - 235. dan

2010-04-06T22:26:00.000+02:00

Došlo mi je jednog dana, onako, od tuge zasjaše oči moje... Htedoh da te upitam gde si i zašto baš sada? Što ne javi mi se ranije? Da te se setim, pa da poletim. Da te dočekam srcem svojim, a ne tuđin ruku da ti pruži i da veruješ u ono što ti nudi... Šta li si ti čekala svo ovo vreme? Zašto si patila? Zašto nisi svratila makar na tren, tek tako, u prolazu da me pozdraviš?! Čuje se topot vremena

228. dan - 230. dan

2010-04-01T22:46:00.002+02:00

Pošto sam danas napravila širu turu koja je između ostalog uključivala i centar grada primetila sam ponešto. Našla sam se u jednoj pekari na Slaviji gde se narod gurao kao da dele džabe zlatnike. Narod je stoka i to se iznova i iznova potvrđuje kada ih čovek osmotri na gomili. Ko me je terao da ulazim u pekaru i da glumim malog Mujicu?! A dobro, bila sam gladna i htela sam da probam nešto novo,

Jehovini svedoci

2010-03-29T20:35:00.004+02:00

Obično kad gvirnem u poštansko sanduče tamo me sačekaju računi za plaćanje. Ne znam da li oni sve češće stižu ili su meni postali vremenom mrskiji? :-)) Danas pogledam u sanduče, kad ono Jehovini svedoci mi munuli letak. Na prvoj stranici ili ti naslovnoj piše "da je Isus dao svoj život za čovečanstvo". Logično, tu se odmah nameću pitanja "zašto je bilo neophodno da on to uradi i šta treba da

222. dan - 224. dan

2010-03-26T23:09:00.000+01:00

Muškarci. Nema veze kada nisu tvoji. A ja već odletela u plural, ha. Opet rešavaš njihove probleme. I lepo je kada imaju poverenja u tebe. Pa ti kolo-kolo-naokolo, na kraju tresnu uzrok. A krenu od posledice. I obično neće da pričaju. Jer koji to muški pa priča o osećanjima. To su samo ženske fantazije o idealnom. Spomenuh da takav ne postoji. Čak iako smo mi idealne. ;-))))))) Naime, da se

219. dan - 221. dan

2010-03-23T13:51:00.000+01:00

Šta si zapustila? Sve. I sebe, i kuću, i obaveze. I ništa te ne zanima. To niko neće uraditi mesto tebe. So? Don't dig your own grave! There're a lot of X who will do it gladly for you. So? Make your own stupid plans. Follow yourself. Although, it's such a waste. What isn't? Who are you talking to? To yourself? Although, it's not amusing anymore. "...Ustani i kreni Stražari su otrovani, konji su

217. - 218. dan

2010-03-20T16:18:00.002+01:00

Preselim se na čas u Google Reader iz maila, kad tamo piše: "All items (1000+)". A nisam bila tamo nekih 7 dana. Prvo što mi je palo na pamet, da je to besmisleno. Ne pada mi na pamet da čitam sve to. Drugo, ako mi već ne pada na pamet da to činim, onda treba i da eliminišem viškove, zar ne? Jer, već neko vreme na neke adrese reagujem tako što kliknem na: "Mark all as read". To je baš

215. - 216. dan

2010-03-18T23:04:00.001+01:00

Dok sam danas čitala već pomenuti neobični i za mnoge teško svarljiv komad Elfride Jelinek - Bolest ili moderne žene, meni je prišla jedna žena. Nije moderna, ali nije ni nemoderna. Obična žena kojoj je okačeno dvoje male dece oko vrata. Rekla mi je da joj je teško i da niko neće da joj pomogne. U stvari, shvatila je da to što su je majka i baba nagovarale da se uda, je donekle bilo profitabilno,

214. dan

2010-03-16T00:22:00.002+01:00

Rekla sam mu: "Tebe sam najviše volela." Ali mu nisam rekla: "Samo sam tebe volela." Poslah mu tol'ke poruke iz dubine duše svoje, ali ostadoh bez odgovora. Ni reč, ništa. Prazno... Čekala sam... Šta? Odavno više nije važno.

211. dan - 213. dan

2010-03-15T01:23:00.000+01:00

Ima nečeg teškog i nečeg oslobađajućeg u jednom saznanju. Sada imaš spoznaju da Apolona tvoje mladosti više nema. I oduzimaš sebi taj precenjeni luksuz da se nadaš. Ti, u stvari i nisi imala čemu da se nadaš. Samo si možda želela da on bude ono što više nikad ne bi mogao da bude. Jer, velika je vremenska distanca sa koje posmatraš događaje. Nekada ste bili mladi, gotovo deca. Ali od tada mnogo

207. dan - 210. dan

2010-03-12T02:22:00.000+01:00

Htela sam da te pitam. Htela sam da ti kažem. Htela sam da budem pored tebe. Ne znam ni šta da te pitam. Ne znam ni šta da ti kažem. Ne znam ni kako da dođem kod tebe. Uputila si mi svoju molbu. Zaklela sam ti se. I biće tako. Da li mi to možemo zajedno? Predložila sam ti. Složila si se. Za tebe To ima mnogostruko značenje. Za mene je To jedina želja koju sada imam. Varljiva sliko privida nečega

204. - 206. dan

2010-03-08T22:05:00.003+01:00

Danas je veče ili sumrak 100-godišnjice pohoda žena u borbi za ravnopravnost polova, slobodu govora, političkog glasa i ekonomskog osamostaljivanja. Mnogo žena je danas bilo na'vatano na jeftine komplimente, polusvele cvetove i nikad lepše reči o njihovom boljem malo sutra. Danas je održana čajanka u Skupštini grada Beograda, gde su se okupile sve kao neke super uspešne žene. I one su sa tih

202. - 203. dan

2010-03-05T00:23:00.000+01:00

"Dobar dan, samo nešto da vas pitam?" "Izvolite?" "Da li ste raspoloženi da idete u Pozorište na Terazijama?" "Ako je za DŽ da, ali ako se plaća ne bih!" "Pa, plaća se, imate karticu, bla, bla, bla..." "Hvala vam, ali ja ne volim predstave koje se tamo daju!" "Dobro onda, Narodno, Atelje..." "Slušajte, ja bih volela da kupim karticu od vas, ali mi zaista nije potrebna. Jednostavno, dolazim na

201. dan

2010-03-03T22:23:00.001+01:00

Ja sam još u svom mrtvom telu Vi me terate da se derem Uhvatili ste me na delu Ne stigoh ni da se okrenem Da skinem sa sebe pepeo i prah Razodenuta da izgmižem I od ljige oslobodim dah

200. dan

2010-03-02T20:22:00.000+01:00

Ja sam tokom godina formalnog obrazovanja imala veliki problem da pamtim tamo neke definicije zbog tamo nekog glupavog ocenjivanja. Zašto? Prvo, nema šanse i neću da ja to Nešto učim napamet kao debil. Drugo, kad te prozovu da to Nešto učiš sa Razumevanjem, ti se pitaš, da li ste bre vi ljudi ludi? Vi usvojili sve te misli i sl. kao aksiome i onda još pozivate na neko razumevanje, a u stvari

199. dan

2010-03-01T20:50:00.001+01:00

"Šta te uzbuđuje?" <:-) "Kako to misliš šta me uzbuđuje?" O:-) "Kako god ti shvatiš." ;-) "Meni je prvo na pameti šta me seksualno uzbuđuje." :)~ "U redu, onda mi to i reci ili još bolje, pokaži mi." >:-) "A zašto bih ti rekla, pokazala?" :-P "Zato što ti mene seksualno uzbuđuješ!" :-*

197. - 198. dan

2010-02-28T22:19:00.002+01:00

Čovek koji je primio 2 metka, jer se vozio u pogrešnim kolima treba da shvati da se takve stvari dešavaju i da je to naša svakodnevica. Našao se na putu pregaocima i stvaraocima i prošao je kako je prošao. I ti "divni ljudi" su verovatno namučeni nosači gajbica u konobarskim uniformama koji su se borili za svoje parče 'leba - "pošteno"! Pitanje je ko kome treba da se izvini. Ti si se mladiću

196. dan

2010-02-26T22:53:00.007+01:00

Danas je u okviru FEST-a u 16:00 časova u Dvorani kulturnog centra prikazan dokumentarni film Centar za pranje filmova. Jedan hrabar čovek koji se zove Srđan Knežević ovim dokumentarcem pokušava da pokaže do koje mere je srpska kinematografija u kurcu i zašto; i imajte na umu da su ovom čoveku pretili zbog ovog filma i da ćete ovaj film možda, ali možda imati prilike da pogledate u aprilu na

195. dan

2010-02-25T23:09:00.001+01:00

Ima mnogo starih ljudi koji su gladni i koji nemaju šta da jedu. Ali njih niko ne primećuje ili ne želi da ih primeti. Čovek je prišao pultu i rekao je prodavačici pizza: "Hoću ovo parče, ali pazi da se ne polomi!" Ona je kao i svaka prosečna kokoška počela da prevrće očima, a i svi prisutni su počeli da prevrću očima. Njemu koji nema ništa je to bilo veoma važno. Ti koji su prevrtali očima su "

194. dan

2010-02-24T20:27:00.000+01:00

Da li bi ti i ja mogli da se sretnemo još nekad? Osim u situacijama koje su nekako same po sebi nametnute. Nisu mi inspirativni takvi forsirani momenti. Ne znam da li to tebe zanima?! Da li ti hodaš po tankoj žici ili se to meni čini? Ne odgovaram na pitanja dok mi ih neko ne postavi. Ja ne bih ovoga puta da ti postavim pitanje.

193. dan

2010-02-23T22:42:00.001+01:00

Večeras ne osećam potrebu da napišem ništa više.Želim da uputim sve čitaoce da odvoje svoje vreme i da pročitaju ovo što sam napisala.Hoću da čujem vaše komentare, jer jalovo je pokretanje ovakvih tema bez ikakvih vaših reakcija.Očekujem iskrene komentare, a ne gradiva prepričana iz literature.Ukoliko i dalje budete ćutali, ja to mogu samo da protumačim kao totalnu nezainteresovanost.Nasilje u

192. dan

2010-02-22T23:16:00.000+01:00

Zbog "ideala" diktatora korača se pognutih glava u jednoumlju. Kapitalista je fašistički tlačitelj ljudskog duha i uma. Zbog sopstvenih ideala se (samo) mirno spava. Možda se poseduju jedne gaće i jedna košulja, ali to je dovoljno. Objektivna stvarnost je fikcija emitovana iz "slobodnih" medija. Sve se radi "u ime naroda", a narod se i dalje nada "boljoj budućnosti". Nada(nje) je precenjena

191. dan

2010-02-21T23:03:00.000+01:00

Zanimljivo je prisustvo novih čitalaca ovog bloga. Prvo, bila sam iznenađena čitateljkom koja dolazi iz Italije. Nije mi jasno da li je to stvarno dete od 9 godina. Razlog moje nedoumice je taj što ja ovde ne obrađujem uspavanke i bajke i što mislim da ovo nije najprikladniji sadržaj za decu. Drugo, vidim da se čitaocima priključio OO DSS-a iz Smederevske Palanke, i to je isto tako interesantna

189. - 190. dan

2010-02-20T01:41:00.000+01:00

Pitam se, da nisi obnevide(o)/la u sopstvenom slepilu? Pitam se, da li u određenim situacijama umeš da se staviš na bilo čije mesto, osim na svoje? Pitam se, da li shvataš da ti curi vreme? Pitam se, da li znaš da ću samo da se okrenem i odem? Pitam se, da li ti sebe išta pitaš? Pitam se, gde je granica tvoje (ne)fleksibilnosti? Pitam se, da li da ti "pucam" u glavu ili u noge? Pitam se, da li si

188. dan

2010-02-18T23:37:00.004+01:00

Ko redenik s prsta burma ti bleska. Upireš se silno da mi se svidiš. Ko da sediš na obali reke I brojiš koliko na dnu ima zrna peska. Ah, ti komplimenti, te glupe, isprazne reči! Imaš prečicu do cilja; i koji je tvoj cilj? Koja sam po redu, koliko ih još ima, koliko ih je bilo i koliko će ih biti?

187. dan

2010-02-17T21:22:00.004+01:00

Danas sam se odvalila preslušavajući The Wall. I to kako? Slušala sam i vrtela te 2 ploče iznova i iznova. Dok one pucketaju u pozadini, ali glasno, ja uživammmmm... Nešto mi se pušila nargila, al' je nemam kao upotrebni suvenir (frka, plašila sam se da je kupim, da se ne bih pretvorila u duvačicu nargile, hehehehe) Da, i taj spot... i svi izlaze načekićano-isprodukovani. I svi (su i dalje) isti

186. dan

2010-02-16T22:39:00.000+01:00

One žive u nama... Samo u nama... Jer mi smo stvarni... I one su stvarne... Ne dozvoli da ti umaknu! Sada, daaaaa, sada! Promeni sebe, promenom ideja!

Crvenkapa i vuk

2010-02-15T23:40:00.001+01:00

Bila jednom jedna seka...I ona je išla svaki dan kod bake da joj nosi ručak.U šumi ju je presreo zli vuk i rekao joj: "Pojebaću te mala, ako ne kažeš gde ideš!""Konačno, da se nađe junak!" - radosno uskliknu ona"Zbun, zbun, zeznuo sam se, progutao sam slovo!""Čekaj vuče, nema sad zeznuo sam se, hoćeš ili nećeš?""E, ovaj, znaš šta, ja sam u stvari babojebac - mene zanima tvoja baka!" :-D

183. - 184. dan

2010-02-14T17:24:00.001+01:00

Plan za 1999. godinu Da li Srbija treba ili ne treba da uđe u NATO? Da li (će) o tome (da) odlučuje glas naroda ili neko/i drugi? Tim povodom je TV Bastiljin istraživački centar organizovao istraživanje javnog mnenja povodom proglasa 200 javnih ličnosti koje smatraju da građani Srbije treba da donesu odluku putem refereduma. No, rezultati su više nego zdravorazumski, rekla bih. Znači, referendum

182. dan

2010-02-12T18:22:00.000+01:00

A ja sam te mrzela Dok plakao si mi o sreći I u meni bio si sve veći Zagledah se u... Podsticaj nemih laži Neuslišenu želju Nedoživljenu ljubav

181. dan

2010-02-11T23:43:00.001+01:00

Stariji ljudi i dalje kažu milicija, međutim, sada je to arhaično, pa se kaže policija; a da se primetiti da na službenim vozilima "plavih anđela" piše Police. Međutim, razlika zapravo nije u nazivu, već u suštini odnosa koji je milicija imala prema prestupnicima, izgrednicima i njima sl., i odnosu koji danas policija gaji prema istim takvim. Demokratija naša nam je donela i tzv. ljudska prava.

179. - 180. dan

2010-02-10T22:12:00.000+01:00

Kad sam otišla na jedno meni poznato mesto, zatekla sam pokisle ljude. To se promenilo od ranije, jer su pre bili nepokisli ili manje pokisli. I enterijer je pomalo oronuo, kao i oni što bitišu u njemu. Zadržala sam se kratko, tek toliko da završim ono zbog čega sam došla. Kupila sam rukavice na ulici, ali nije bilo crvenih kakve sam htela. Devojka je bila srećna što mi je prodala kožne rukavice

178. dan

2010-02-08T19:51:00.001+01:00

Za 10 minuta puštam Royal Philharmonic Orchestra - Symphonic Rock. Uzimam u ruke jednu davno pročitanu školsku lektiru. Proces od Franza Kafke. Ja se sada tako osećam. Biće to zanimljiv muzički i literarni spoj. Da li mogu da idu ruku pod ruku? Ne znam, to ću tek da osetim.

177. dan

2010-02-07T23:14:00.002+01:00

Kad voliš dokumentarce, ponekad moraš da budeš sprem(a)n/a i da ti pozli zbog sadržaja istih. Meni je često znalo da pozli, ali uvek sam ostajala da gledam filma do kraja. Tako je bilo i ovog puta. Večeras je "zatvoren" Vikend francuskog dokumentarnog filma projekcijom filma (u 20:00 časova) Sonderkommando Auschwitz Birkenau Ko ima stomak da se upusti u gledanje filma neka ga pogleda (znanje

174. dan - 176. dan

2010-02-06T21:15:00.000+01:00

Nešto mi se grickalo, iako je krajnje vreme da se suzdržim od tih odvratnih navika. Tako bar kaže "digitalni jezičak" na vagi za merenje telesne težine. Ugojila sam se 4 kg od jesenas. Nije to puno, a i nije primetno na moju visinu. Ali ono što je evidentno je da postoji potencijalni faktor opuštanja koji mi kaže da imam vremena da skinem te kilograme. Međutim, što veći višak to veća noćna mora,

173. dan

2010-02-03T22:23:00.001+01:00

Noćas sam sanjala jednu osobu koja je meni bila veoma draga nekada. I u tom snu se stvari ne odvijaju baš povoljno po tu osobu. Kažu ljudi da je u životu obično obrnuto od snova. Da li je uvek tako!? Pre 3.5 godine sam sanjala noćima jedan te isti san vrlo uznemirujući, opet vezan za jednu osobu. I ja sam potražila tu osobu, da joj ispričam taj san. Ispostavilo se da san nije bio suprotan od jave

172. dan

2010-02-02T21:47:00.000+01:00

Kada biju nekoga na ulici, ti okreni glavu na drugu stranu, jer tako je lakše. Kada te neko zamoli za pomoć, ti ga odbij, jer nemaš koristi od toga. Kada ti beskućnik traži neki dinar, ti ga odjebi, jer on "zarađuje" više od tebe. Kada te neko upita za mišljenje, ti gledaj da to iskoristiš i napadneš njegovu ličnost, a ne ideju. Kada neargumentovano napadnu tvoju ličnost i tvoje ideje, ti ćuti,

171. dan

2010-02-01T20:26:00.000+01:00

Corporate scumbags Dressed in grey suits With black & white ideas Are proposing "new deals" You could ejaculate on them But they'll still come undone Self-sufficient and well taught monsters

170. dan

2010-01-31T20:19:00.000+01:00

Čekao si da li ćeš me ikada sresti. U ovom životu ili nekom drugom - čekaj me, čekaj! Putem ćemo zajedno poći - nekada ili nikada. Ne gubi nadu, ona ti ostaje - uvek zadnja. Nadaj se ničemu u nečemu, da ćemo nekada... Ono što bi mogli da smo hteli, uradili bi smo da smo znali... Čekaj me, čekaj, ali ja neću doći.

169. dan

2010-01-30T21:53:00.000+01:00

"Šta ti radiš?" "Gledam 'Otpisane'!" Da li si i ti otpisan? Dobro, nije loše... Biće bolje... Nikako ova zima da prođe... Kakvo će vreme da bude sutra?

168. dan

2010-01-29T23:50:00.001+01:00

Brzinsko upumpavanje posta, nakon vilenjenja po gradu Beogradu... :-) Danas mi je bio mnogo dobar trip. Dva mesta na slovo 'O'. Kič mesto 'Opera' u Nušićevoj, gde sam se naslušala lige ljige pop muzike s kraja 80-ih i početka 90-ih g. XX v., ali bila sa mojom dobrom drugaricom, tako da... jebeš mesto. Mesto br. 2 - 'Optimist' Osim techna koji je razvaljivao, bila je samo jedna stvar koja mi se

'Jer ko izda biće prokleta pizda'

2010-01-28T23:00:00.000+01:00

Kako pišem onu moju priču u nastavcima, počela sam intenzivno da se vraćam u 90-te godine XX v. Prvo čega sam se setila je bio koncert Brejkersa u bašti KST-a. Jebote, kako je tada tamo bila dobra atmosfera... Zatim sam se flashovala na projekat Rimtutituki. RIP moj omiljeni umetniče Milane Mladenoviću i RIP Gorane Čavajda - Čavke. Sećam se kada su lagano klizili po ulici Kralja Milana u

166. dan

2010-01-27T18:49:00.000+01:00

St. Sava rang my door bell - ding-dong! “How nice to see you - after so many years!" :-) "Little Beast, why are you not at the school?" "I've pulled a fast one on the teacher and mom!" :-D "Don't you remember I've told you there's no use of cheating?" "Yeah... I know..., but today's maths exam! "Someday, you'll be taught you can't run away from your inner-self!"

165. dan

2010-01-26T22:31:00.000+01:00

Ponudila mi je da idemo zajedno na jednu lokaciju. Ta lokacija je blizu grada iz mog sna. Grada u koji mi san kaže da odem. Jedino što znam je da ne znam - dok ne odem u taj grad. Međutim, to se neće odigrati ove zime. To znam. A ostalo ne znam.

164. dan

2010-01-25T21:24:00.000+01:00

Jedan drugi reče: "Brat mi ide u Las Vegas na službeni put!" "Odlično za njega. Hoću i ja sa njim u Las Vegas!" "Pa, hoću i ja!" Ko neće?! Ko bre šalje nekog na poslovni put u Las Vegas? Još kad znam da dotični radi kod mafijaša koji je pokupovao brdo firmi u 'transparentnoj' privatizaciji, i šikanira, i zastrašuje, i nipodaštava sve u 16 zaposlene - preko svojih gorila. U narodu poznat kao '

163. dan

2010-01-24T19:20:00.000+01:00

Pisao je iz Stokholma. Kaže: ne radim više na crno - radim na belo. Samo što se sada zovem Dejan. To je zato što Švede ne vole rad na crno. Nema veze, sivi tonovi su prihvatljivi. Dece, žene i domovine se sećam još uvek. Jedino me muči što ne znam kako sada izgledaju.

162. dan

2010-01-23T22:48:00.003+01:00

Somebody claimes he'd been blue-eyed prick. Somebody testifies he's still alive. He said: "I'd die for anybody!" What did he die for? Do you really want to know? Then meet (again) 'The Lizard King'. For sure, while staying in Paris - you're gonna visit Eiffel Tower, Notre Dame Cathedral, Louvre Museum, etc. - but don't miss his grave!

161. dan

2010-01-22T17:23:00.000+01:00

Ustaćeš jednog jutra i obrisati svoj odraz! Pljunućeš sebi u lice! To je prvi korak. Iskrojićeš novu ambalažu, Rastegljivih razmera. Nećeš biti sebi po meri! Ali to niko neće primetiti. Sve dok tebi to ne počne da striže oči...

160. dan

2010-01-21T21:34:00.000+01:00

Kada se humanost graniči sa suludošću? Kada su izrečene namere jednoj osobi - poslednja nada? Da li je suluda hrabrost pokušaj anuliranja sopstvenog života koji u sebi sadrži elemente suicidalnog? Gde je granica između bezuslovne humanosti i apsolutne gluposti? Da li, sa moralne tačke gledišta, smeš da povučeš svoju izrečenu nameru da ćeš Nešto učiniti za osobu koja umire? Da li tvoji parni

159. dan

2010-01-20T12:28:00.000+01:00

Pitala sam te da li si mi prijatelj. Rekao si da jesi, a ja sam te onda pitala šta to znači. Rekao si mi da ćeš biti tu za mene, kada si mi potreban. Pitala sam da li ćeš to umeti da prepoznaš, a ti si mi rekao da treba da ti kažem. Pitala sam te: "Nije li to suvišno?" Rekao si da nije. Onda te više ništa nisam pitala...

158. dan

2010-01-19T19:42:00.001+01:00

Sarah asked her mother: "Ma, will I be satisfied in my lifetime?" Mother said: "I don't know for sure, but what is it that would make you satisfied?" "Ma, I want to make something real good to the mankind!" "That is quite dignified from you, my love. Would you be happy if nobody pays any attention to your achievements?" "Well, it's not about me, it's about bringing concrete efforts that could

157. dan

2010-01-18T23:24:00.000+01:00

So, I’ve stepped out a few light years away Thinking it might be possible to redeem reality To forgive my options for running like wild soldiers Pretending to be human and noble To offer a life for one damn good Idea To build tight connections in between dreams To make them re-cough their meaning

156. dan

2010-01-17T20:44:00.000+01:00

Come on, come on girls and boys! It’s such a vainglorious night to start something again! You might have been forgotten?! So what! You might have been lost?! Who cares? This is your life, so don't deceive yourself!

155. dan

2010-01-16T13:38:00.001+01:00

Šta da kažem za Almodovarov film Prekinute zagrljaje? Iz ovog filma se toliko vidi koliko ovaj čovek voli film i kako inteligentno vodi režisersku priču. Tako je dobro uspeo da ispovezuje životne priče, gde kroz melodramatične, ali i komične scene, sa elementima trilera prikazuje šta sve mogu da učine posesivnost, mržnja, pakost, zloba, strast, novac sa životima ljudi. Ima jedna predivna scena

154. dan

2010-01-15T17:16:00.003+01:00

Eto, da se odma' prijavim sada kada mi se i ne prijavljuje. Možda okasnim večeras, pri povratku doma, pa ne ubodem satnicu do ponoći. Idem večeras u bioskop da gledam Almodovarove Prekinute zagrljaje. Verovatno da mi je ovo kačenje trailera malo više out-of-date, ali eto, ja tek sada idem da gledam ovaj film. Naravno, pre toga treba da se deratizujem i da nabacim ratničke i ostale farbe. Nikad

153. dan

2010-01-14T22:51:00.000+01:00

I bre, niko ni da me pohvali za link iz prethodnog posta. Ja se sve ponadala da malo kulturno pridignem posrnule duhove, pogotovo u ovoj našoj učmaloj svakodnevici, a ono... Da, jebeš kulturu, oduzima dragoceno vreme za surfovanje po netu, igranje igrica, chatovanje i razne druge perverzne radnje. Nego, priznajem da me je totalno razočarao kao čovek i kao komunista drug Kajzer Soze, jer je

152. dan

2010-01-13T21:34:00.002+01:00

Dosta vremena na Internetu se spuca poprilično glupavo, zar ne?! Odvojite vreme da pogledate nešto što će vam zaista oduzeti dah. Naime, ja nikada nisam bila u boljoj virtuelnoj poseti nekom muzeju ili pak drugoj kulturnoj instituciji do sada. Potrebno vam je mnogo vremena da pregledate svaki detalj, jer svaki detalj ćete i moći da vidite, tako da gustirajte na sitno. ;-) Koristite "+" i "-" na

151. dan

2010-01-12T20:46:00.000+01:00

Smej se budali i ti si budala. Budala je svako ko je uveren da to ne može biti, nije i neće biti. To je nedovoljno, da ne bi bio, da ne bi hteo, jer ne bi smeo. Budala je svako ko sebe smatra izuzetnim. Pre glupost, no bilo šta drugo, može biti izuzetna. U to ime dižem zdravicu, jer od svakoga možeš nešto da naučiš. Zbog toga, razmisli da li si ti budala.

150. dan

2010-01-11T12:17:00.000+01:00

Da li uzeti ono/g što ti se nudi nadohvat ruke? Da li je dovoljno to što ti se nudi? Ušla si u voćnjak, svaka jabuka ti je pod nosom. Da li da je ubereš? Zašto da je ne ubereš? Pa šta ako te ne vidi niko?! Da li je slađa ubrana ili neubrana?

149. dan

2010-01-10T23:22:00.000+01:00

Skrozirani divovi kopnenih vetrova Unose nemire sitnim dušama Ispraznite tela ophrvana trenucima Osuđena na život bez svesti i razuma Vinite svoja krila plahovitim strahovima Ukradite meke reči nežnim ljudima i Pretopite ih u lepotu da vam puteve obasjava

148. dan

2010-01-09T00:10:00.005+01:00

Što ja imam šabana na lageru, niko nema. Dakle, dobijem ja večeras SMS sa nepoznatog broja, gde mi nepismena osoba čestita Novu i raspituje se kako sam. Iskuliram ja to, kad meni posle 15-ak minuta stiže "prozivka" kako bi se dotični bar zahvalio da je i dobio takvu poruku, pa se onda i potpisao. Dobro de, sad ću da ti se zahvalim, i zahvalim se ja, i kažem mu kako je lepo što se potpisao, jer ja

147. dan

2010-01-08T00:00:00.006+01:00

Kao i svaki slavljenik, iskoristiću priliku da se od srca zahvalim svima koji su mi čestitali rođendan, kao i onima koji to nisu uradili, a kojih ima daleko više. Da razjasnim, to se pre svega odnosi na moje prijatelje i nazovi prijatelje iz stvarnog života. Hvala mom prijatelju, što me je sabajle zvao da mi čestita rođendan, dok je još srkao prvu jutarnju kafu. Hvala mojoj majci koja svake

Happy Birthday to Me! :-))

2010-01-07T00:00:00.006+01:00

Mir Božiji, Hristos se rodi! A i Retka Zverka se rodi. :-) Znam, odvratna sam, zvučim pretencizono. Ali šta da radim, dok god furamo ovaj kalendar, ja sam rođena na Božić. Kažu da su ljudi koji su rođeni na ovaj dan = srećni. Pa sad, kako se uzme, to je relativno, i kako za koga. ;-). No, nisam primetila neku izrazitu magiju tog rekla-kazala, osim možda da posedujem prekogniciju, buaaaa. :-P

145. dan

2010-01-06T13:08:00.000+01:00

Besmislena tišina slivala se bešumnim mlazom Previsoke figure ljudi sa nefinim crtama lica Beskrajni redovi debelih crvenih knjiga Nisu u čoveku bivali samo zaspala sećanja Jer u skrivenom kutku živi zarobljena radost Malena dečja usta grizu nogu pajacu Sitni prsti prepliću kaleidoskope detinjstva

144. dan

2010-01-05T22:22:00.006+01:00

Ima puno simpatičnih sitnih kuhinjskih predmeta i ostalih finih stvari za svakodnevnu kućnu i ličnu upotrebu koje bih volela da imam. Pre dosta godina, dobila sam drag poklončić, koji je na žalost, završio u kanti za smeće, jer je se u međuvremenu pokvario, pa je tokom nevešte opravke bio dokusuren. To je bio spoj slanika i mlina za biber. Baš sada evociram uspomene... i evo, na prvoj fotki

143. dan

2010-01-04T20:38:00.001+01:00

X: "Vesna je popizdela i rekla mi, pa koji ćeš mi ti kurac kad nikada nisi kući!" Y: "I, i, šta bi ti, dobro ti je i rekla." X: "Ma smučilo mi se, ona je sva kao Beograđanka - 'dama'! Šta misliš koja mi košulja bolje stoji - ova ili ova? U ovoj izgledam debeo." Y: "Ne izgledaš, ti jesi debeo." X: "A šta misliš o tome kako sam sredio bradu, a? Ma, ne znaš ti mene, ja sam sad kljoknuo, ali ja sam

142. dan

2010-01-03T21:25:00.001+01:00

Rođena sam juče. Kako ti to zvuči? Imam hiljadu godina. Da li to razumeš? Nemam Ne znam ništa, a videla sam sve. Da li mi veruješ? Gomila je rekla: "Ne!" Da li im veruješ?

141. dan

2010-01-02T12:00:00.008+01:00

Noćas nas je zalila teška kiša. Skoro da smo se udavili u vinu. Onako Potpuno pijani smo izašli na ulicu i igrali satima. Kiša je odjednom prestala. Mamurluk je počeo da nas radi. Danas nas čeka novi dan, ali još bunovni, nikako da ugledamo zoru. Kome se ne gadi da zavlači ruke u ledenu vodu od kiselog kupusa? i da nam svima natoči po šolju rasola?

140. dan

2010-01-01T13:15:00.001+01:00

Stojimo džiber i ja ispred menjačnice. Džiber vadi, iz zadnjeg desnog džepa farmerki, 200 evrića, da ih pretopi u nacionalnu valutu, dok se intimno, bratski i prostim rečnikom zdravi sa vlasnikom menjačnice - pobrom. Ja tebi Vojvodo, ti meni Serdare, a nastavak znate... Kaže džiber: "Brate, š'a ću, juče sam promenio 300 evra i sve otišlo na hranu!" - s nevericom sležući ramenima. Odjednom, džiber

139. dan

2009-12-31T10:14:00.000+01:00

Probudi me skoro pa letnje jutro ovog poslednjeg dana u godini. Uživam, sedim i pijem kafu kraj otvorenog prozora i greju me sunčevi zraci. Odjednom me prene užasan krik, glasno zapomaganje, tako intenzivno, da sam se uplašila. Došla je Hitna pomoć, komšiju su odvezli u Urgentni centar. Nadam se da će se ova godina dobro završiti za njega i da će za neki dan u novoj godini da izađe na 2 noge.